Tramp kao inspiracija

„Samo ako ne podležemo panici možemo da razmišljamo strateški”, poručuje Klajn najavljujući svoju novu knjigu „Ne, nije dovoljno” (No, is not enough). Autorka koja na svojim knjigama radi oko pet godina ovaj put je sebi dala rok do 13. juna da sastavi manifest borbe protiv globalne pošasti zvane Donald Tramp, zasnovan na idejama koje je razvijala u svojim prethodnim knjigama.

Njena analiza opasnosti koju predstavlja ovaj korporativni magnat na čelu najmoćnije države sveta ne razlikuje se mnogo od velikog broja liberalnih intelektualaca, s tom razlikom što je ona, za razliku od njih, u njegovoj protivkandidatkinji Hilari Klinton videla jednako poguban simbol neoliberalne ideologije čija je deviza „profit caruje”.

Naomi je majstor nefikcionalne književnosti, žanra koji je poslednjih decenija dostigao planetarnu popularnost.

Prijemčiv pristup i novinarsko umeće dovođenja u vezu složenih informacija s dubljim vezama i obrascima političkih i društvenih tokova, učinili su da njene knjige  postanu planetarni bestseleri.

Od svoje prve knjige, „No logo” iz 1999, ustoličila se kao jedan od najznačajnijih protivnika globalnog kapitalizma, pored Noama Čomskog, Džozefa Stiglica ili Suzan Zontag. Usledila je „Doktrina šoka”, analiza pogubnih posledica neoliberalizma koja se pojavila godinu dana pre globalnog ekonomskog kraha 2008. godine i recesije koja je Evropu i ostatak sveta uvukla u spiralu političkih i društvenih potresa.

Pojava Trampa za Klajn nije fenomen koji je zadesio svet poput komete, već vrhunac političkog trenda koji je ustoličio predstavnike kompanija na mesto svetskih lidera, s idejom da se država može voditi kao što se vodi preduzeće.

Ovaj model po kome jedan odsto bogatih upravlja ostalih 99 odsto, što je bio slogan koji je iznedrio pokret „Okupiraj Volstrit”, vodi svet u humanitarnu i klimatsku katastrofu, na šta je ukazivala u prethodnoj knjizi „This changes everything” („Ovo sve menja”) iz 2014. godine, u kojoj povezuje kapitalizam i klimatske promene.

Klajnova je u prošlosti bila kritikovana što nije ukazivala na rešenje problema koje je tako brižljivo secirala. Ovaj put požurila je da sastavi manifest za akciju.

Ohrabruje je iskustvo koje je stekla u protekle dve godine u razmeni sa intelektualcima, političkim aktivistima i ekonomistima, poput Štiglica ili Francuza Tome Piketija, koji pozivaju na nove temelje društva zasnovanog na drugačijoj raspodeli dobara.

„Nisu više dovoljni mali koraci, potreban je odlučniji iskorak”, poručuje u „Manifestu o velikoj promeni” (Leap manifesto) na kome je radila sa osamnaest svetskih ekonomista, čiji je cilj da da teorijske osnove utopije o pravednijem društvu u kome bi osnova ekonomije bila briga jednih za druge i za planetu.

Nije dovoljno izraziti nezadovoljstvo postojećim stanjem i nastaviti dalje. Klajn je uverena da je promena moguća samo ako postoji snažan pokret koji bi kanalisao globalno nezadovoljstvo dominantnim neoliberalnim politikama.

Kako je moguće izgraditi ovakav pokret?

Trampova pojava, veruje ona, može da odigra važnu ulogu i ujedini brojne manje pokrete širom sveta u jedinstveni front.

„Ogroman je broj onih koji se uključuju u pokrete i politiku, što je svetla strana Trampovog fenomena”, kaže optimistično.

Oni koji se bore protiv nepravde koju stvara nekontrolisani kapitalizam i oni koji su klimatski ratnici imaju isti cilj, sve što je potrebno jeste da se ove snage udruže, smatra Klajn.

Iskustvo prethodnih pokreta, poput „Okupiraj Volstrit”, koji su se raspršili, ne obeshrabruje je. Da li je iz distopije moguće preći na utopiju? Klajn nikada nije prestala da veruje.