Трамп као инспирација

„Само ако не подлежемо паници можемо да размишљамо стратешки”, поручује Клајн најављујући своју нову књигу „Не, није довољно” (No, is not enough). Ауторка која на својим књигама ради око пет година овај пут је себи дала рок до 13. јуна да састави манифест борбе против глобалне пошасти зване Доналд Трамп, заснован на идејама које је развијала у својим претходним књигама.

Њена анализа опасности коју представља овај корпоративни магнат на челу најмоћније државе света не разликује се много од великог броја либералних интелектуалаца, с том разликом што је она, за разлику од њих, у његовој противкандидаткињи Хилари Клинтон видела једнако погубан симбол неолибералне идеологије чија је девиза „профит царује”.

Наоми је мајстор нефикционалне књижевности, жанра који је последњих деценија достигао планетарну популарност.

Пријемчив приступ и новинарско умеће довођења у везу сложених информација с дубљим везама и обрасцима политичких и друштвених токова, учинили су да њене књиге  постану планетарни бестселери.

Од своје прве књиге, „Но лого” из 1999, устоличила се као један од најзначајнијих противника глобалног капитализма, поред Ноама Чомског, Џозефа Стиглица или Сузан Зонтаг. Уследила је „Доктрина шока”, анализа погубних последица неолиберализма која се појавила годину дана пре глобалног економског краха 2008. године и рецесије која је Европу и остатак света увукла у спиралу политичких и друштвених потреса.

Појава Трампа за Клајн није феномен који је задесио свет попут комете, већ врхунац политичког тренда који је устоличио представнике компанија на место светских лидера, с идејом да се држава може водити као што се води предузеће.

Овај модел по коме један одсто богатих управља осталих 99 одсто, што је био слоган који је изнедрио покрет „Окупирај Волстрит”, води свет у хуманитарну и климатску катастрофу, на шта је указивала у претходној књизи „This changes everything” („Ово све мења”) из 2014. године, у којој повезује капитализам и климатске промене.

Клајнова је у прошлости била критикована што није указивала на решење проблема које је тако брижљиво сецирала. Овај пут пожурила је да састави манифест за акцију.

Охрабрује је искуство које је стекла у протекле две године у размени са интелектуалцима, политичким активистима и економистима, попут Штиглица или Француза Томе Пикетија, који позивају на нове темеље друштва заснованог на другачијој расподели добара.

„Нису више довољни мали кораци, потребан је одлучнији искорак”, поручује у „Манифесту о великој промени” (Leap manifesto) на коме је радила са осамнаест светских економиста, чији је циљ да да теоријске основе утопије о праведнијем друштву у коме би основа економије била брига једних за друге и за планету.

Није довољно изразити незадовољство постојећим стањем и наставити даље. Клајн је уверена да је промена могућа само ако постоји снажан покрет који би каналисао глобално незадовољство доминантним неолибералним политикама.

Како је могуће изградити овакав покрет?

Трампова појава, верује она, може да одигра важну улогу и уједини бројне мање покрете широм света у јединствени фронт.

„Огроман је број оних који се укључују у покрете и политику, што је светла страна Трамповог феномена”, каже оптимистично.

Они који се боре против неправде коју ствара неконтролисани капитализам и они који су климатски ратници имају исти циљ, све што је потребно јесте да се ове снаге удруже, сматра Клајн.

Искуство претходних покрета, попут „Окупирај Волстрит”, који су се распршили, не обесхрабрује је. Да ли је из дистопије могуће прећи на утопију? Клајн никада није престала да верује.