„Trole” vozile Novobeograđane i Zemunce

Pr­vo­maj­ske pa­ra­de u biv­šoj SFRJ sva­ke go­di­ne pred­sta­vlja­le su sve­ča­no­sti o ko­ji­ma se da­ni­ma pri­ča­lo. Na pa­ra­da­ma su se re­dov­no pri­ka­zi­va­la do­stig­nu­ća ze­mlje „brat­stva i je­din­stva”, a za Be­o­gra­đa­ne je me­đu za­ni­mlji­vi­ji­ma bi­la pa­ra­da 1947. Te go­di­ne, na pr­vo­maj­skoj pa­ra­di u pre­sto­ni­ci Ju­go­sla­vi­je pred­sta­vljen je pr­vi be­o­grad­ski tro­lej­bus. 

Iste go­di­ne us­po­sta­vlje­ne su i re­dov­ne li­ni­je – jed­na od Ka­le­meg­da­na do Sla­vi­je i dru­ga od Sla­vi­je do Cr­ve­nog kr­sta, po­tom pro­du­že­na do Ka­le­meg­da­na. Ne­ko­li­ko me­se­ci ka­sni­je, tro­lej­bu­ska ve­za je us­po­sta­vlje­na i do Du­ša­nov­ca. Ka­ko se na­vo­di u hro­ni­ka­ma GSP-a, na pre­la­zu iz pr­ve u dru­gu po­lo­vi­nu 20. sto­le­ća ide­ja je bi­la da no­va vr­sta vo­zi­la na stru­ju pre­u­zme glav­nu ulo­gu u grad­skom pre­vo­zu. Sa­mo osam go­di­na od iz­la­ska pr­vog tro­lej­bu­sa na pre­sto­nič­ke uli­ce u vo­znom par­ku grad­skog pre­vo­zni­ka bi­la su 42 ova­kva vo­zi­la. 

Vi­zi­ja tih go­di­na bi­la je da se tro­lej­bu­ska mre­ža ra­ši­ri do Ze­mu­na, Ka­ra­bur­me, No­vog Be­o­gra­da, De­di­nja… Ne­što od to­ga je i za­ži­ve­lo ve­o­ma br­zo. Ve­za sa Ze­mu­nom us­po­sta­vlje­na je 1956. Pre­ma be­le­ška­ma hro­ni­ča­ra, do 1973. pre­ko Bran­ko­vog mo­sta išla su tri tro­lej­bu­sa – 14 (Ze­le­ni ve­nac – Ze­mun / Gor­nji grad), ko­ji se sma­tra na­sled­ni­kom pred­rat­ne tram­vaj­ske li­ni­je, 15 (Ze­le­ni ve­nac – Ze­mun / No­vi grad) i 16 (Ze­le­ni ve­nac – No­vi Be­o­grad / Po­hor­ska). 

Da tro­lej­bu­sku ve­zu mo­žda tre­ba uki­nu­ti, u gra­du je po­če­lo da se raz­mi­šlja već kra­jem še­zde­se­tih go­di­na.

Pre­ma po­da­ci­ma GSP-a, po­čet­kom se­dam­de­se­tih, u vre­me ka­da je grad vo­dio ču­ve­ni Bran­ko Pe­šić, pre­ži­ve­la je sa­mo tro­lej­bu­ska li­ni­ja Ka­le­meg­dan–Kru­še­vač­ka ko­ja je ta­ko­đe tre­ba­lo da bu­de uki­nu­ta. Ni­je du­go pro­šlo, a već sre­di­nom te de­ce­ni­je is­tra­ži­va­nja o jav­nom sa­o­bra­ća­ju u Be­o­gra­du su po­ka­za­la da od tro­lej­bu­sa kao vi­da pre­vo­za ne tre­ba da se od­u­sta­ne. Kra­jem se­dam­de­se­tih i po­čet­kom osam­de­se­tih kao glav­ni tro­lej­bu­ski prav­ci su utvr­đe­ni Ko­njar­nik, Mi­lja­ko­vac, Uči­telj­sko na­se­lje, Me­da­ko­vić, Ba­nji­ca, Ku­mo­draž, Zve­zda­ra… Osedamdesetih se us­po­sta­vlja ve­za sa Ko­njar­ni­kom i Uči­telj­skim na­se­ljem, ali, ka­ko bi se pla­ni­ra­na no­va mre­ža u pot­pu­no­sti ostva­ri­la, 1982. od­lu­če­no je da se nje­no una­pre­đe­nje fi­nan­si­ra iz sa­mo­do­pri­no­sa Be­o­gra­đa­na. Ta­ko je već 1983. tram­vaj­ska mre­ža po­sta­la bo­ga­ti­ja za li­ni­ju od Ka­le­meg­da­na do Zve­zda­re. Ubr­zo po­sle nje, pod­se­ća­ju u GSP-u, po­či­nje da vo­zi i „tro­la” 29 (Ka­le­meg­dan – Me­da­ko­vić 3). Sre­di­nom osam­de­se­tih Be­o­gra­đa­ne je po­čeo da pre­vo­zi i tro­lej­bus 41 (od Ka­le­meg­da­na do Ba­nji­ce 2), a 1986. us­po­sta­vlja se ve­za iz­me­đu Ba­nji­ce 2 i Zve­zda­re. Taj tro­lej­bus po­neo je ozna­ku 40.

Do kra­ja osam­de­se­tih tro­lej­bu­ska mre­ža se usta­lju­je, pa je tro­lej­bus de­ve­de­se­tih uve­li­ko deo sva­ko­dne­vi­ce Be­o­gra­đa­na. Kri­zne de­ve­de­se­te ni­su išle na­ru­ku ni ka­da je reč o raz­vo­ju jav­nog sa­o­bra­ća­ja, ali i po­red to­ga, uoči no­vog mi­le­ni­ju­ma, otva­ra se no­vi tro­lej­bu­ski de­po „Dor­ćol” za odr­ža­va­nje 135 vo­zi­la.

I u po­sled­njoj de­ce­ni­ji i po pri­ča o od­la­sku be­o­grad­skih tro­lej­bu­sa u isto­ri­ju u vi­še na­vra­ta je po­kre­ta­na i za­u­sta­vlja­nja. Naj­no­vi­ja raz­ma­tra­nja na ovu te­mu po­ja­vi­la su se pro­šle go­di­ne ka­da su na uli­ce pr­vi put iza­šli elek­tro­bu­si. Jed­na od ide­ja ko­ja se u gra­du naj­o­zbilj­ni­je raz­ma­tra je­ste da se, zbog le­po­te cen­tra pre­sto­ni­ce, od Sla­vi­je do Stu­dent­skog tr­ga uki­ne tro­lej­bu­ska kon­takt­na mre­ža i da taj po­tes op­slu­žu­ju elek­tro­bu­si, a da tro­lej­bu­si od Sla­vi­je idu ka pe­ri­fer­nim okret­ni­ca­ma. Osim to­ga, ka­ko je na­me­ra grad­skih ota­ca da Stu­dent­ski trg pre­tvo­re u pe­šač­ku zo­nu, plan je i da tro­lej­bu­si do Dor­ćo­la ubu­du­će idu uz Fran­cu­sku uli­cu i niz nju. Ali, ni tu ni­je kraj. Kao du­go­roč­no re­še­nje za tro­lej­bu­ski de­po spo­mi­nje se na­se­lje Me­da­ko­vić jer je jed­na od ide­ja i da ova vo­zi­la u na­red­nim de­ce­ni­ja­ma uglav­nom op­slu­žu­ju brd­ske te­re­ne kao što su Ko­njar­nik, Me­da­ko­vić, deo Vra­ča­ra, Ba­nji­ca, Ka­na­re­vo br­do… Ne­ki od ovih pla­no­va ukla­pa­ju se i u pred­log no­ve mre­že grad­skih li­ni­ja ko­ji je pred­sta­vljen pre dve go­di­ne.