Očuvanje tradicije i duha boemske četvrti

Obnova Skadarlijske česme na vrhu ulice tek je „zagrevanje”, a važni radovi nastaviće se kad umine turistička sezona.

– Gosti u Skadarliju najviše dolaze u toku leta, ali ima ih cele godine. Izašli smo u susret vlasnicima restorana, pa će rekonstrukcija biti nastavljena u septembru. Tada će se menjati oštećena kaldrma, ali i kompletne instalacije, odnosno vodovodne i kanalizacione cevi, popravljaćemo mobilijar... –  najavljuje gradski menadžer Goran Vesić koji je sa ekipom „Politike” prošetao Skadarlijom. Veliki zalogaj za neimare biće i obnavljanje oronulih fasada. Taj posao radiće se u „cugu” – obnavljaće se kompletne fasade kako bi zgrade zablistale.

U centru Beograda, ističe Vesić, industrija ne može da se razvija, pa su zato turizam i uslužne delatnosti tu naši aduti. U fokusu gradskih čelnika su Kalemegdan, Hram Svetog Save i Skadarlija, kao mesta koja su i turistima najomiljenija. Njima će se, u Beogradu budućnosti, posvetiti još više pažnje.

– Komisija, na čijem sam čelu, definisaće turističke zone i turističke lokacije, a jedna od najvažnijih nam je Skadarska ulica. Tu ćemo propisati pravila koja će se razlikovati u odnosu na druge delove grada. Znaće se tačno vrsta muzike koja je ovde dobrodošla, mobilijar, ograde restorana... Biće određeno i kakvi sadržaji su pogodni. Neće biti noćnih klubova. Za njih ima mesta u drugim delovima grada, oni ovde ne pripadaju. Ideja nije da uniformišemo Skadarliju, nego da očuvamo tradiciju i dobro poznat duh ove ulice – priča gradski menadžer dok prolazimo pored Kuće Đure Jakšića.

Ukupna vrednost rekonstrukcije je 14,2 miliona dinara, od toga je 10 obezbedilo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, a 4,2 miliona daje grad. Vesić očekuje da će kaldrmisanje i zoniranje turističkih zona biti završeno do kraja godine, ali dodaje da je za potpuno obnavljanje ove četvrti potrebno i nekoliko godina.

– Moramo da razmislimo i o nadležnosti nad Skadarlijom. Smatram da o njoj ne može da brine opština, jer je to posao za grad. Ne želimo da otmemo Skadarliju, ona će i dalje ostati na Starom gradu, ali pošto su potrebna velika ulaganja, sama opština za to nema dovoljno novca. Moraćemo da vidimo da li ćemo napraviti posebno preduzeće ili ćemo Skadarliju staviti pod upravu nekog od postojećih – kaže Vesić.

I članovi Društva za očuvanje, uređenje i razvoj ove ulice „Skadarlija” sa nestrpljenjem očekuju njeno preuređenje.

– Od babe ćemo napraviti devojku – srećan je predsednik Dragan Gligorijević.

Na poslednjoj sednici društva, napominje, članovi su razgovarali o načinima na koje mogu doprineti boljitku boemske četvrti.

– U kontaktu sa turistima shvatili smo da su jelovnici u svim objektima ujednačeni i da postoji potreba za otvaranjem dečjeg, ribljeg i veganskog restorana, ali i slavskog gde će moći da se probaju posna i monaška hrana. Uz to, planiramo otvaranje Skadarlijske turističke kuće, prodavnice suvenira, muzeja... To će sve poboljšati ponudu i popraviti ugođaj našim gostima – ističe Gligorijević.

Fontane piva, vina i frapea

„Vina, Milo! – orilo se, kad je Mila ovde bila. Kada Mile nema više, tuđe ruke vino nose”, pisao je jedan od najčuvenijih skadarlijskih boema Đura Jakšić ne pomišljajući da će tadašnje lepe krčmarice zameniti aparati. Ali, sudeći po najavama Dragana Gligorijevića, takav scenario nije daleko.
Obnovljena najpoznatija gradska kaldrma mogla bi da dobije i male fontane iz kojih će teći pivo, vino, frape od maline i nezaobilazna skadarlijska voda, koja je, uveren je Gligorijević, najbolja u gradu. Tri specijalne točilice trebalo bi da se nađu kod restorana „Velika Skadarlija”, „Srpski velikani” i „Familija”. Šetači koji bi želeli da se osveže, kupuju kriglu sa čipom na dnu koja im omogućava određen broj točenja. Kad zasite žeđ, čašu mogu poneti sa sobom kao suvenir.

Glumci, pesnici, političari...

Kafana „Tri šešira” nasledila je goste porušenih „Dardanela”, a ubrzo su počeli da niču i ostali ugostiteljski objekti. Inspiraciju za neke od najlepših stihova, proznih dela, slika... umetnici su nalazili baš uz čašu vina na skadarlijskoj kaldrmi. Tu su dolazili Stevan Sremac, Janko Veselinović, Đura Jakšić, Žanka Stokić...

Skadarlija se pod kožu uvukla i brojnim gostima iz inostranstva. Posetili su je britanska kraljica Elizabeta, italijanska glumica Đina Lolobriđida, američki glumac Bert Lankaster, režiser Nikita Mihalkov...

Predsednik Aleksandar Vučić prošle godine ovde je opančićima počastio i Džozefa Bajdena, potpredsednika SAD za vreme Baraka Obame, a kaldrmom se prošetao i evropski komesar za proširenje Johanes Han.