Bokser za sve kategorije
Prokuplje – Vladimir Milenković Pulje čitav život posvetio je najplemenitijoj sportskoj veštini, boksu, a jedinstven je po tome što je možda i jedini bokser u tadašnjoj Jugoslaviji i šire koji je boksovao u svih 11 amaterskih kategorija od muva do teške. Počeo je kao četrnaestogodišnjak sa 47,5 kilograma u papir kategoriji, da bi karijeru završio 1988. godine kao teškaš sa 90 kilograma. Bogatu sportsku biografiju Prokupčanina koga svi znaju po nadimku Pulje ovekovečio je u svojoj knjizi Tomica Ristić „Život mu je bio boks, boks mu je postao život”.
– Uz posebnu lekarsku dozvolu, 1975. godine počeo sam da boksujem u prvoj postavi Topličanina koji je tada bio u samom vrhu jugoslovenskog boksa. Do kraja karijere, promenio sam sve kategorije – priseća se Pulje. Bio je poznat i po tome što je za potrebe ekipe kao od šale mogao da pređe iz lakše u težu kategoriju i obrnuto. Tada nije ni slutio da će njegova bokserska karijera biti jedinstvena, jer je za 16 godina boksovao u svih 11 kategorija. Bio je timski igrač i nije mu bilo teško da kad zatreba klubu boksuje u jednoj ili drugoj kategoriji.
– Kad je trebalo da skinem kilažu, trčao sam 20 kilometara dnevno, vežbao na spravama, boravio u sauni i tako za samo jedan trening skidao do pet, a za dva dana čak i više od devet kilograma. Nije bilo lako, ali uz poneku infuziju i vitamine, izdržavao sam sve – ističe Pulje. Kada je trebalo da nabaci neki kilogram, nemilosrdno je tamanio slatkiše u prokupačkim poslastičarama. Pulje se priseća da je često pobeđivao svoje protivnike, ali i da je viteški podnosio poraze. Najduže se zadržao u poluvelter i velter kategoriji u kojima je kao takmičar postigao i najbolje rezultate. Svoju predispoziciju da boksuje u više kategorija nekada je plaćao u ringu, tako što je dobijao batine kojih se i sada seća od težih i iskusnijih boksera. – Na boks meču Radnički Beograd – Topličanin, Zdravko Bašić iz protivničke ekipe me je nokautirao i to je bio jedan od težih poraza. Ipak, najveće batine sam dobio u meču Topličanin – Pula, od boksera Grandića koji me je propisno izudarao. Istina, i ja sam njemu uzvratio i taj meč je završen nerešeno, ali ću ga pamtiti jer sam se dugo lečio od udaraca zadobijenih u njemu – priseća se Milenković. Tvrdi da je sadašnji način revijalnih mečeva doprineo da boks padne na najniže grane i da ukoliko se želi ponovna afirmacija ove veštine mora se uvesti ekipno takmičenje klubova.
– U naše vreme se održavalo prvenstvo. Mi smo kao klub igrali jedne nedelje kod kuće, a jedne u gostima. Tada su sale u kojima su se održavali boks mečevi bile male da prime sve posetioce koji su želeli da vide proslavljene veličine ovog sporta – naglašava Milenković. On kaže da je voleo sport a posebno boks i da mu ništa u to vreme nije bilo teško, a za klub se borio iz ljubavi i gotovo bez ikakve finansijske nadoknade.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
