Srbija i sivilo međunarodne politike

Odlagati proces pridruženja sa EU do formiranja nove vlade je rizično. Majski izbori su važni, ali nepažnjom političara predizborna kampanja može produbiti već duboke društvene podele. Podeljeno društvo teško može ostvariti bilo kakav cilj. Postoje konkretne mere koje se mogu preduzeti kako bi se iz sadašnje krize počelo izlaziti.

Pošto je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između EU i Srbije parafiran, političari tri državečlanice EU su polovinom decembra 2007. u izjavama za medije rekli da će Srbija jednog dana morati da se odluči želi li pridruženje u EU ili Kosmet. Ova izjava je kod nekih domaćih političara izazvala preispitivanje stava prema EU. Počeli su da uslovljavaju potpisivanje SSP-a eksplicitnom izjavom Brisela da EU poštuje međunarodno priznate granice Srbije. Za njih je tumačenje drugog paragrafa člana 135 SSP-a postalo problematično, a naročito prva rečenica istog paragrafa. Član 135 glasi:

„Ovaj sporazum se primenjuje, s jedne strane, na teritorije na koje se primenjuju ugovori kojima se osnivaju Evropska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju i u skladu sa uslovima utvrđenim tim ugovorima i na teritoriju Srbije, s druge strane.

Ovaj sporazum se ne primenjuje na Kosovu koje je trenutno pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 od 10. juna 1999. godine. Ovo ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova niti određivanje njegovog konačnog položaja prema istoj rezoluciji”.

Polovinom februara 2008. neke državečlanice EU su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosmeta. Za neke političare u Srbiji ovo je postao dodatni razlog da Srbija mora tražiti da se EU eksplicitno odredi prema granicama Srbije pre nego što se proces integracija nastavi.

Drugi domaći političari, pak, smatraju da SSP nije sporan, jer se on poziva na Rezoluciju 1244 koja potvrđuje teritorijalni integritet Srbije. Shodno ovome, proces integracija treba nastaviti sve dok Brisel eventualno formalno ne poveže pitanje Kosmeta i EU.

Brisel do sada nije formalno povezao pitanje pridruženja EU i Kosmeta. Zvanični stav Brisela je da su pitanje Kosmeta i pridruživanje Srbije u EU dva paralelna procesa koja nisu međusobno uslovljena.

Da je međunarodna politika kompleksna i višedimenzionalna igra koja se odigrava u sivoj, a ne u beloj ili crnoj zoni, potvrdio je opet Brisel. Dan pre nego što su privremene institucije u Prištini proglasile nezavisnost, EU je odobrila slanje Euleks misije na KiM. Brisel je to učinio, iako zna da Euleks nema međunarodno-pravni legalitet sve dok ne dobije zeleno svetlo Saveta bezbednosti UN.

Ovaj razvoj događaja doveo je do toga da trenutno na Kosmetu de facto kohabitiraju legalna misija Unmika i Kfora i međunarodno-pravno nelegalna misija Euleks. Tu su i privremeni organi vlasti u Prištini koji su jednostrano proglasili nezavisnost koja nije dobila međunarodno-pravni legalitet niti legitimitet. Prištinu nadziru Unmik, Kfor i Euleks. Tu nije kraj sivoj zoni. Unmik i Kfor nadziru i rad lokalnih srpskih organa. Euleks, pak, pokušava da stavi srpske organe pod svoj nadzor dok se ovi tome s pravom odupiru.

Stanje će se i dalje komplikovati. Naime, to što su neke države-članice EU priznale Kosmet iskomplikovalo je situaciju oko SSP-a u samoj EU.Kada jednog dana Srbija potpiše SSP, taj sporazum moraju ratifikovati svi parlamenti ugovornih strana. Shodno ovome, samo je pitanje vremena kada će se debata o značenju drugog paragrafa člana 135 pokrenuti u samom Briselu, jer taj paragraf ima jedno značenje recimo za London a sasvim drugo za Nikoziju. Kiparskim parlamentarcima član 135 je prihvatljiv. Britanskim parlamentarcima formulacija člana 135 ne može biti prihvatljiva, jer je za njihovu državu „konačan položaj” Kosmeta sada već određen.

Briselu treba ostaviti da sam rešava svoje probleme i da se snalazi u sivoj zoni koja mu je delom nametnuta od strane globalnih sila, a delom nedostatkom koherentne strategije koja bi bila prihvatljiva svim članicama EU.

Šta je Srbiji činiti? Treba početi od dva objektivna parametra. Prvo, građani Srbije velikom većinom žele pridruženje u EU. Drugo, građani Srbije velikom većinom žele da sačuvaju Kosmet. Dakle, građani Srbije su definisali strateške ciljeve. Na političarima je da iznađu najbolju taktiku da bi se oba cilja ostvarila.

To što trenutno nije moguće reintegrisati Kosmet u Srbiju niti je moguće integrisati Srbiju u EU ne znači da treba usporiti ili odustati od jednog od ta dva cilja. Postizanje oba cilja pretpostavlja duži proces. Proces integracije sa EU je nešto formalniji i jasniji. Proces reintegracije Kosmeta će zahtevati mnogo više kreativnosti koja uzima u obzir želje građana Srbije, naročito Srba sa KiM, želje građana albanske nacionalnosti na Kosmetu i strateške ciljeve Brisela, Vašingtona, i Moskve.

Oba procesa zahtevaju strpljenje, hladnokrvnost i postupnost. I mogu se pokrenuti sa mrtve tačke tako što bi se iz konačne verzije SSP-a izostavio drugi paragraf člana 135, a prvi preformulisao na sledeći način:

Ovaj sporazum se primenjuje, s jedne strane, na teritorije na koje se primenjuju ugovori kojima se osnivaju Evropska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju i u skladu sa uslovima utvrđenim tim ugovorima i na teritoriju Srbije u skladu sa uslovima utvrđenim Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999. godine, s druge strane.

Ovakvom revizijom SSP-a bi sve pomenute zainteresovane strane omogućile da se nastavi i proces integracije sa EU i proces reintegracije Kosmeta. S obzirom na to da Brisel nema formalnu tezu, Beograd ne treba da se iscrpljuje postavljanjem antiteza već treba da koristi sve mogućnosti koje otvara trenutna fluidna situacija. (Među)narodna politika je ipak samo umetnost mogućeg.

Doktor političkih nauka,
član Srpsko-američkog centra u Beogradu