Beriša sumnja da „žuta kuća” opet radi

Posle Berišinog upozorenja, u medijima se pojavila informacija da je među devetoro kidnapovane dece, njih četvoro oteto iz opštine Dragaš na Gori. Međutim, koordinator opštine Dragaš u srpskom sistemu Nazim Mehmedi demantovao je za „Politiku” ovu informaciju. Nakon obavljenih provera, on je rekao da nijedno dete nije nestalo u Dragašu, niti u drugim selima na Gori.

Bila Berišina informacija tačna ili ne, ovo upozorenje je podsetilo na trgovinu ljudskim organima u „žutoj kući” na Kosmetu tokom rata 1999. i kasnije. Prva je tvrdnje o trgovini ljudskim organima iznela u javnost bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte, u svojoj autobiografskoj knjizi „Lov: Ja i ratni zločinci”. Ona je iznela podatke da je 1999. godine saznala od novinara da je oko 300 Srba i drugih nealbanaca bilo oteto i transportovano u Albaniju, gde su im vađeni organi, koji su zatim slani u Italiju, odakle su distribuisani u klinike širom Evrope. U knjizi ona spominje naselje Burel u Albaniji, gde su žrtvama uzimani organi u kući koju ona u knjizi naziva „žuta kuća”.

Srpsko tužilaštvo za ratne zločine, ali i međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč tražili su od Albanije da pokrene istragu o trgovini organima otetih Srba. Savet Evrope je kasnije odredio izvestioca Dika Martija da sačini izveštaj o pomenutim tvrdnjama. U izveštaju od 12. decembra 2010, Marti je označio Hašima Tačija kao vođu „Dreničke grupe”, odgovorne za trgovinu oružjem, drogom i ljudskim organima.

Predstavnici EU i Euleksa su izjavili da oni smatraju da je izveštaj veoma ozbiljan i da traže dokaze. Tači je opovrgao sve optužbe i najavio tužbu protiv Dika Martija.

„Žuta kuća” se nalazi u selu Ribe, nedaleko od grada Burela na severu Albanije. Ona je danas bele boje, i u njoj žive članovi porodice Katuči. Porodica negira da je njihova kuća ikada bila mesto na kojem su zarobljenicima vađeni organi. U početku su članovi porodice Katuči negirali i da je bila obojena u žuto, međutim nakon što su istražioci ispod sadašnje bele fasade pronašli tragove žute boje, porodica je promenila priču, tvrdeći da je kuća ofarbana u žuto pred jednu svadbu.

U izveštaju Unmika o „žutoj kući” zabeleženo je da su na ovom mestu nađeni lekovi i oprema koji bi mogli da budu potvrda da su se baš tu obavljali hirurški zahvati. Iznosi se i činjenica da se dokazi nalaze u mrtvačnici u Orahovcu. U „žutoj kući” su na dva mesta nađeni tragovi krvi. Ukućani tvrde da potiču od klanja stoke, odnosno porođaja jedne od ukućanki.

U istrazi koju je sprovelo srpsko tužilaštvo za ratne zločine pod oznakom „predmet 33-08”, hirurški zahvati nad žrtvama trgovine organima izvođeni su u domovima zdravlja ili bolnicama koji su tokom rata korišćeni za lečenje vojnika OVK. Za te potrebe korišćen je deo bolnice u kasarni „Bajram Curi”, dom zdravlja u fabrici „Koka-Kole” u Tirani, neuropsihijatrijska bolnica u zatvoru broj 320 u mestu Burelj i privatna kuća adaptirana u bolnicu u blizini mesta Tropoja, takozvana „žuta kuća”. Pored tih lokacija, srpsko tužilaštvo raspolaže podacima da je postojao i ilegalni zatvor u rudniku Deva koji se nalazio u pograničnom delu između Kosmeta i Albanije, jedan kraj tunela je na Kosmetu, a drugi u Albaniji.