Forenzički materijal kao inspiracija
Kao i svake godine krajem decembra, u galeriji „Haos” pred publikom će se od večeras u 20 sati naći radovi prošlogodišnjih laureata Nagrade za crtež iz Fondacije našeg uglednog akademika Vladimira Veličkovića, dok će istovremeno biti proglašen i dobitnik ovog priznanja za 2017. Na gornjem nivou biće izloženi samostalni projekti i najnoviji radovi Jovanke Stanojević i Vladimira Miladinovića, dobitnika prve nagrade, dok je donji nivo rezervisan za drugonagrađenu Ivanu Živić.
Predstavljajući laureate, Borka Božović, član Saveta Fondacije (tu su još i akademik Dušan Otašević, dr Irina Subotić, Mrđan Bajić), istakla je da u svojim biografijama ovi umetnici imaju već zavidan i zapažen staž. Na postavci koja će trajati do 12. januara, njihove poetike i tretmani u crtačkom umeću pružiće posetiocima uvid u različite prakse, tematske preokupacije i odnos prema ovom mediju.
Vladimir Miladinović (1981) baštini fotografiju, i to onu koja služi kao dokazni materijal u sudskim procesima, i nju vešto transponuje u crtež, sugerišući novo čitanje tog dokumentarističkog narativa. Forenzički materijal, delom i iz Haškog tribunala, ne referiše na konkretna imena i mesta, već na situaciju u kojoj je pejzaž zapravo nešto drugo, što se na prvi pogled ne vidi – uznemireno tlo, mesto stradanja. Sam autor dodatno objašnjava:
– Poželeo sam da odbačeni arhivski materijal ponovo oživim. Traumatična priča, kako to kaže struka, krije se u promenama u vegetaciji i prirodnom okruženju, to je pokrenulo moju ličnu imaginaciju na tu temu.
Jovanka Stanojević daje jednu novu perspektivu gledanja na portret i nasuprot konvencionalnom pristupu ovom žanru ona svoje ženske likove ovekovečuje s leđa, poigravajući linijom na međi unutarnje i spoljašnje ekspresije. „Vizuelno istraživanje Jovanke Stanojević nagoveštava ispitivanje onog što ne vidimo, što nam je poznato i što želimo da vidimo – psihološki/intuitivni prostor koji pokušavamo da otkrijemo; prostor između prikazanog i onoga što je ispod površine”, kaže u pratećem tekstu o radu ove umetnice Katarina Kostadinović, istoričarka umetnosti, dok pišući o Ivani Živić, u čijem su fokusu distorzije, odnosno prelamanja forme, kaže:
„Uzimajući kao predmet svog istraživanja razlomljenu formu ljudskog tela koje je u vodi, autorka apstrahuje telo i smešta ga na papir nezavisno od konteksta koji je uzrok deformacija.”
– Biće čoveka stavila sam na prvo mesto, njegova figura izgubila je u ovom slučaju svoju čvrstinu, akcenat je na njegovoj duhovnoj prirodi, koja je naša suština, u kojoj smo, zapravo, sami sa sobom – ističe Ivana Živić.
Najavljujući sledeću godinu kao posebnu, budući da će tada deseti put biti uručene nagrade fondacije koju je osnovao, njen predsednik Vladimir Veličković naglasio je da će izložba u 2018. biti organizovana u većem prostoru, gde će biti prikazani radovi svih dosadašnjih dobitnika.
– Moja satisfakcija je ogromna, tokom svih godina imali smo veliki broj kvalitetnih učesnika na konkursu, a dobitnici su svi samosvojni, prepoznatljivi, svedoče da je crtež abeceda svakog likovog stvaralaštva – zaključio je Veličković.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
