Форензички материјал као инспирација
Као и сваке године крајем децембра, у галерији „Хаос” пред публиком ће се од вечерас у 20 сати наћи радови прошлогодишњих лауреата Награде за цртеж из Фондације нашег угледног академика Владимира Величковића, док ће истовремено бити проглашен и добитник овог признања за 2017. На горњем нивоу биће изложени самостални пројекти и најновији радови Јованке Станојевић и Владимира Миладиновића, добитника прве награде, док је доњи ниво резервисан за другонаграђену Ивану Живић.
Представљајући лауреате, Борка Божовић, члан Савета Фондације (ту су још и академик Душан Оташевић, др Ирина Суботић, Мрђан Бајић), истакла је да у својим биографијама ови уметници имају већ завидан и запажен стаж. На поставци која ће трајати до 12. јануара, њихове поетике и третмани у цртачком умећу пружиће посетиоцима увид у различите праксе, тематске преокупације и однос према овом медију.
Владимир Миладиновић (1981) баштини фотографију, и то ону која служи као доказни материјал у судским процесима, и њу вешто транспонује у цртеж, сугеришући ново читање тог документаристичког наратива. Форензички материјал, делом и из Хашког трибунала, не реферише на конкретна имена и места, већ на ситуацију у којој је пејзаж заправо нешто друго, што се на први поглед не види – узнемирено тло, место страдања. Сам аутор додатно објашњава:
– Пожелео сам да одбачени архивски материјал поново оживим. Трауматична прича, како то каже струка, крије се у променама у вегетацији и природном окружењу, то је покренуло моју личну имагинацију на ту тему.
Јованка Станојевић даје једну нову перспективу гледања на портрет и насупрот конвенционалном приступу овом жанру она своје женске ликове овековечује с леђа, поигравајући линијом на међи унутарње и спољашње експресије. „Визуелно истраживање Јованке Станојевић наговештава испитивање оног што не видимо, што нам је познато и што желимо да видимо – психолошки/интуитивни простор који покушавамо да откријемо; простор између приказаног и онога што је испод површине”, каже у пратећем тексту о раду ове уметнице Катарина Костадиновић, историчарка уметности, док пишући о Ивани Живић, у чијем су фокусу дисторзије, односно преламања форме, каже:
„Узимајући као предмет свог истраживања разломљену форму људског тела које је у води, ауторка апстрахује тело и смешта га на папир независно од контекста који је узрок деформација.”
– Биће човека ставила сам на прво место, његова фигура изгубила је у овом случају своју чврстину, акценат је на његовој духовној природи, која је наша суштина, у којој смо, заправо, сами са собом – истиче Ивана Живић.
Најављујући следећу годину као посебну, будући да ће тада десети пут бити уручене награде фондације коју је основао, њен председник Владимир Величковић нагласио је да ће изложба у 2018. бити организована у већем простору, где ће бити приказани радови свих досадашњих добитника.
– Моја сатисфакција је огромна, током свих година имали смо велики број квалитетних учесника на конкурсу, а добитници су сви самосвојни, препознатљиви, сведоче да је цртеж абецеда сваког ликовог стваралаштва – закључио је Величковић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
