Kad se voz isprazni na Novom Beogradu

„Čekaj, mi izlazimo na ’Beograd centar’? Je li to onaj ’Prokop’”, zapitkivala je starija Inđijka supruga dok su na stanici u ovom vojvođanskom mestu ulazili u voz za Beograd.

„Čuj, molim te, ’Beograd centar’, a nikakve veze sa centrom nema. Pa kako ćemo mi posle do centra Beograda?”, nastavila je starija gospođa ne čekajući odgovor.

„Jao, valjda ima neki autobus odande… Koliko znam ta stanica još nije ni završena…”, nizala je pitanje za pitanjem Inđijka.

„Dečko, izvini što uznemiravam, ali da li znaš ide li nešto sa tog ’Prokopa’”, iznenada je gospođa pitanje uputila i zamišljenom momku preko puta kog je sela.

„Ima dva autobusa baš kod stanice i dva trolejbusa malo više odatle, ali zavisi šta vama treba”, uzvratio je on.

„Ma, samo nešto ka centru grada…”, nećkala se gospođa.

„Pa autobus 36 je kružni. On ide dole do doskorašnje Glavne stanice?”, pokušavao je dečko da pomogne starijem paru koji očigledno prestonicu ne posećuje često.

„Uh, odlično. Pa ćemo odatle polako ka centru. Nego, Branko, gde je taj armi šop gde treba da kupimo jaknu? Na uglu Skadarske i Bulevara despota Stefana? Izvini, dečko, opet ja dosađujem, ali samo da pitam je li to daleko od trga?”, nastavila je da niže pitanja radoznala gospođa.

„Nije vam to uopšte daleko, ugao tih ulica vam je baš blizu trga”, objašnjavao je momak.

„E, hvala, snaći ćemo se…”, uzvratila je gospođa.

„Sledeća stanica – nekst stejšn Nova Pazova”, najavljuje razglas u vozu.

„Vidi to! Em idemo na ’Beograd centar’, em su nam i stanice postale stejšnovi. Pa ja sam baš neupućena”, nije odustajala gospođa od glasnog razmišljanja na koje je njen Branko samo klimao glavom.

Ovolika priča starije Inđijke privukla je pažnju i drugih putnika.

„Izvinite, vi poznajete taj ’Prokop’? Je li sa njega možemo da uhvatimo vezu za druge vozove? Ima li tamo gde da se raspitamo”, niz pitanja mladiću koji je sedeo pored starijeg para iz Inđije uputila je ubrzo i majka sa dve devojčice.

„Ne brinite, gospođo. Postoji blagajna. I da, tamo hvatate sve domaće vozove i ’BG voz’. Na ’Prokop’ jedino ne idu međunarodni vozovi i tri ka Novom Sadu”, opet se mladić potrudio da neupućenim putnicima koliko-toliko pomogne da se snađu na novoj beogradskoj glavnoj železničkoj stanici kada na nju stignu.

„Šta? Tri ka Novom Sadu još idu sa stare? Pa, Branko, možda bismo mogli da se vratimo nekim od njih? Kad oni idu?”, opet se ubacila starija Inđijka.

„Čini mi se da je jedan oko tri, jedan oko pola osam uveče, ali nisam sig…”, strpljivo je nizao dečko, ali ga je prekinula saputnica ne čekajući odgovor.

„Branko, ma da ipak mi u povratku lepo uzmemo autobus? Nisam ti ja još sigurna oko tog ’Prokopa’. Kakav mi je to centar kada sa te stanice ne mogu pešaka do pravog centra grada? A i više nisam sigurna ni sa starom stanicom...”, vezla je neumorno Inđijka.

U međuvremenu se u vozu koji se približavao Beogradu rasplamsala rasprava da li treba rizikovati i ići do ’Prokopa’ ili ipak izaći ranije i hvatati autobusku vezu sa drugim delovima grada. Kako je u velikoj nedoumici bilo sve više putnika, pogotovu grupa studentkinja koja je brinula da li će stići na ispit na Saobraćajnom fakultetu, u pomoć je priskočio i kondukter pokušavajući da smisli što bolju alternativu.

Ali kako je voz bio sve bliže novoj glavnoj stanici, tako je počeo sve brže da se prazni – naročito kada se zaustavio na stanicama Tošin bunar i Novi Beograd. Na pretposlednjoj voz se gotovo sasvim ispraznio. Ostalo je samo dvadesetak putnika kojima su mladić i kondukter objasnili da snalaženje na „Prokopu” i oko njega nije toliko teško.

„Ne brinite, sad ćemo polako da se raspitamo na blagajni, proverićemo sa kolegama kada imate vezu za dalje odredište. Stići ćete”, smirivao je kondukter majku sa dve devojčice na čijem licu se videlo da nije baš sigurna da li je donela pravu odluku.

I zaista, po izlasku na perone „Prokopa” zaposleni su putnicima priskočili u pomoć. Oni koji nisu nastavljali dalje već je trebalo samo da sa perona izađu napolje brzo su shvatili da to uopšte nije nikakav problem. Na svakom koraku strelice i znakovi za izlaze, stepenište, pothodnike, info-table... Očas posla svi putnici našli su se na saobraćajnici iznad perona. Svako je nastavio svojim putem.

„Branko, pobeže nam autobus ispred nosa!”, začuo se u daljini glas najpričljivije putnice iz novosadskog voza.