Američ­ka pri­ča o „Ne­sanici” Mi­lene Ba­rili

Is­tra­žu­ju­ći ga­le­ri­je ko­je su po­sto­ja­le če­tr­de­se­tih go­di­na 20. ve­ka, u vre­me ka­da je Mi­le­na ži­ve­la u Nju­jor­ku, Ivan De­lač na­i­la­zi na po­da­tak o „Iz­lo­žbi 31 že­ne”. Stu­pa u kon­takt sa bri­tan­skom isto­ri­čar­kom umet­no­sti Su Gil­bert ko­ja je ob­ja­vi­la blog o sva­koj od uče­sni­ca iz­lo­žbe. Ona mu je po­sla­la li­stu iz­lo­že­nih de­la, a isti spi­sak De­lač je pro­na­šao i u jed­nom do­ku­men­tar­cu o Pe­gi Gu­gen­hajm. Po­tvr­du o Mi­le­ni­nom uče­šću na ovoj iz­lo­žbi na­šao je i u ra­du Ket Ba­kli, isto­ri­čar­ke umet­no­sti iz Bal­ti­mo­ra, a po­da­tak sto­ji i na Vi­ki­pe­di­ji na en­gle­skom je­zi­ku. 

De­lač kon­tak­ti­ra Ga­le­ri­ju „Mi­le­na Pa­vlo­vić Ba­ri­li” u Po­ža­rev­cu i od ku­sto­sa Vi­o­le­te To­mić sa­zna­je da u svo­joj do­ku­men­ta­ci­ji oni ne­ma­ju ovu in­for­ma­ci­ju. 

– „Ne­sa­ni­ca” je po­no­vo pri­ka­za­na na ko­me­mo­ra­tiv­noj iz­lo­žbi u Ame­rič­ko-bri­tan­skom umet­nič­kom cen­tru u Nju­jor­ku od 3. do 15. ma­ja 1948. Mi­le­ni­no uče­šće na „Iz­lo­žbi 31 že­ne” ni­je do­sad bi­lo po­zna­to mo­žda i sto­ga što je ona isto­vre­me­no sa ovom ko­lek­tiv­nom iz­lo­žbom ima­la svo­ju sa­mo­stal­nu iz­lo­žbu u Ju­go­slo­ven­skom pot­por­nom dru­štvu u Nju­jor­ku. Iste go­di­ne u ma­ju sa­mo­stal­no je iz­la­ga­la i u va­šing­ton­skoj ga­le­ri­ji „Kor­ko­ran”. Te dve sa­mo­stal­ne iz­lo­žbe za­se­ni­le su ovu grup­nu – ka­že Ivan De­lač.

Pe­gi Gu­gen­hajm je, ka­ko ob­ja­šnja­va, u svo­joj zbir­ci ima­la sve­ga ne­ko­li­ko umet­ni­ca, te je ve­ro­vat­no za­to jed­nu iz­lo­žbu po­sve­ti­la že­na­ma. 

– Uče­sni­ce iz­lo­žbe, uz Mi­le­nu, bi­le su Pe­gi­na se­stra Hej­zel Ma­kin­li i Pe­gi­na kći Pe­gin Vejl, kao i: En Har­vi, Lu­iz Ne­vel­son, Bar­ba­ra Rajs, He­da Stern, So­nja Se­ku­la, Me­rod Ge­va­ra..., za­tim že­ne umet­ni­ka s ko­ji­ma je Pe­gi sa­ra­đi­va­la: Ža­klin Lam­ba (Bre­to­no­va dru­ga že­na), So­fi Toj­ber (že­na Han­sa Ar­pa), Kse­ni­ja Kejdž (že­na kom­po­zi­to­ra Džo­na Kej­dža), Fri­da Ka­lo (že­na Di­je­ga Ri­ve­re) – na­vo­di De­lač. 

Pe­gi Gu­gen­hajm (1898–1979), bi­la je iz­da­nak jed­ne od naj­bo­ga­ti­jih nju­jor­ških po­ro­di­ca, bra­ta­ni­ca So­lo­mo­na Gu­gen­haj­ma, osni­va­ča Fon­da­ci­je i Mu­ze­ja Gu­gen­hajm u Nju­jor­ku. Po­sle go­di­na pro­ve­de­nih u Evro­pi iz­me­đu 1926. i 1941, vra­ti­la se u Nju­jork s ko­lek­ci­jom u ko­joj su i ra­do­vi Pi­ka­sa, Da­li­ja, Klea, Mi­roa. Iz Pa­ri­za je oti­šla sa­mo ne­ko­li­ko da­na pre do­la­ska Ne­ma­ca. S nje­nom po­ro­di­com po­be­gao je i ne­mač­ki da­da­i­sta i nad­re­a­li­sta Maks Ernst, Pe­gin bu­du­ći tre­ći muž. Go­di­nu da­na ka­sni­je Gu­gen­haj­mo­va je pla­ti­la i brod­ske kar­te do Ame­ri­ke za ro­do­na­čel­ni­ka nad­re­a­li­zma An­drea Bre­to­na, Mar­se­la Di­ša­na i mno­ge dru­ge umet­ni­ke. 

– Nje­na ga­le­ri­ja „Art of This Cen­tury” oku­plja­la je avan­gar­di­ste. Iz­gra­dio ju je Austri­ja­nac Fre­de­rik Ki­zler kao am­bi­jent s kon­kav­nim zi­do­vi­ma. Sli­ke su bi­le bez ra­mo­va, pri­vid­no su leb­de­le u pro­sto­ru i po­se­ti­o­ci su ih okre­ta­li ka­ko že­le. Pod je bio tir­ki­zan, a zi­do­vi i ta­va­ni­ca obo­je­ni u cr­no. Sve­tlo se po­vre­me­no pa­li­lo i ga­si­lo bez ne­kog oči­gled­nog po­vo­da, a sa skri­ve­nog mag­ne­to­fo­na ču­lo se klo­pa­ra­nje br­zog vo­za, što je Ki­zler ob­ja­šnja­vao ti­me da sve­tlo pul­si­ra kao kr­vo­tok. Bio je tu i to­čak na­lik na kor­mi­lo kroz ko­je se vi­de­lo 14 Di­ša­no­vih mi­ni­ja­tu­ra u po­kre­tu. Cilj je bio da ga­le­ri­ja ose­buj­no­šću šo­ki­ra, da bu­de raz­li­či­ta od svih dru­gih u gra­du. Za Gu­gen­haj­mo­vu je bi­lo va­žno da se oko de­la stvo­ri fa­ma ko­ja će da­le­ko od­jek­nu­ti – pri­ča naš sa­go­vor­nik. 

Sa­svim je mo­gu­će, do­da­je, da su se Mi­le­na Ba­ri­li i Pe­gi Gu­gen­hajm po­zna­va­le, po­što su se kre­ta­le u istim kru­go­vi­ma u Pa­ri­zu. 

– Zna se da je Mi­le­na u Pa­ri­zu pri­ja­te­lje­va­la sa Le­o­nor Fi­ni, uče­sni­com „Iz­lo­žbe 31 že­ne”, a ko­ja je još 1936. ima­la sa­mo­stal­nu iz­lo­žbu u ga­le­ri­ji Džu­li­je­na Le­vi­ja. Le­vi je, uz Pje­ra Ma­ti­sa, si­na An­ri­ja Ma­ti­sa, bio glav­ni pro­mo­tor avan­gard­nih evrop­skih umet­ni­ka u Ame­ri­ci. Kod Le­vi­ja je i Mi­le­na odr­ža­la svo­ju pr­vu ame­rič­ku iz­lo­žbu 1940. go­di­ne – ka­že De­lač.

Od­jek „Iz­lo­žbe 31 že­ne”, ka­ko do­da­je, uglav­nom je bio ne­ga­ti­van. Vre­me za že­ne – umet­ni­ke još ni­je bi­lo sa­zre­lo. U ve­ći­ni kri­ti­ka ove po­stav­ke pre­o­vla­đu­je iro­ni­ja. 

– Od uče­sni­ca „Iz­lo­žbe 31 že­ne” sa­mo je ne­ko­li­ko njih, po­put Le­o­nor Fi­ni, Fri­de Ka­lo, Le­o­no­re Ka­ring­ton i Do­ro­te­je Ta­ning, po­sti­glo zna­čaj­ni­ji uspeh u sve­tu li­kov­ne umet­no­sti. Osta­le su se okre­nu­le dru­gim umet­no­sti­ma ili pa­le u za­bo­rav. U ju­nu i ju­lu 1945. Pe­gi Gu­gen­hajm je or­ga­ni­zo­va­la još jed­nu is­klju­či­vo žen­sku iz­lo­žbu, na­zva­nu jed­no­stav­no „Že­ne”, na ko­joj su iz­la­ga­le 53 umet­ni­ce, uklju­ču­ju­ći i ne­ko­li­ko njih sa pr­ve iz­lo­žbe. Mi­le­na, na­ža­lost, ta­da ni­je me­đu ži­vi­ma – ka­že Ivan De­lač.