Magija koja je ponekad iscrpljujuća

Kolarac je moj drugi dom, ushićeno kaže najpoznatiji srpski klasični muzičar u svetu Nemanja Radulović. Već tradicionalno vrsni violinista će u nedelju i ponedeljak nastupima sa orkestrom „Dabl sens” obeležiti Dan Velike dvorane Kolarčeve zadužbine. Uz dela Vivaldija, Bartoka, Dvoržaka, Šostakoviča, Hačaturijana, Radulović, koji već dugo živi u Francuskoj, obeležiće još jednu značajnu godišnjicu – deseti rođendan svog „mešovitog” ansambla „Dabl sens” (Dupli pravac).

Ovaj ansambl je za Radulovića, kako priznaje u razgovoru za „Politiku”, posebno značajan, jer se u njemu „ogleda” muzičarev život:  

– Iz Srbije sam i to nikako ne mogu da zanemarim, iako sam otišao odavde i već dugo živim na nekom drugom mestu. Tamo sam upoznao neke nove ljude, njihovu kulturu, stekao nove prijatelje... I želeo sam da napravim „miks” tog mog novog života sa starim prijateljima. Ansambl je tako delom srpski, delom francuski, neki od članova ansambla su i porodično povezani, i između nas postoji neka specifična veza, i otuda „Dupli pravac”.

Pre nekoliko meseci objavio je novi album za „Dojče gramofon” sa delima Čajkovskog, koji osim izvrsnih kritika, beleži uspehe i na tržištu, i top-listama. S obzirom na stanje u diskografiji, uspesi, naročito u svetu klasike, koje niže jesu neka vrsta „ekscesa”.

– Meni je veoma drago kada ljudi slušaju klasičnu muziku. Jer, ne zaboravite, klasična muzika inspiriše na poseban način. Kada pričamo o uspesima i prodaji izdanja, mogu samo da se radujem. Ali, sam proces snimanja albuma je genijalan, jer imate mogućnost i vremena da oslušnete svaku notu i potpuno je drugačije iskustvo nego koncert. Sami ste, društvo vam prave samo tonac sa druge strane stakla i umetnički direktor, koji vas vodi kroz snimanje, i to je apsolutno magičan momenat. Ali, ta magija katkad može da bude i iscrpljujuća, jer se nekad dešava da se jednim minutom muzike bavimo nekoliko sati – priznaje Radulović. Takođe, nakon ovih koncerata ne staje, jer je uveliko, kako priča za naš list, krenuo da ovaploćuje i svoj naredni projekat – „Šeherezadu” Rimskog-Korsakova:

– Pre nekoliko godina imao sam priliku da idem na turneju sa jednim turskim orkestrom koji je to delo genijalno svirao. Pošto su oni to svirali u drugom delu koncerta, nakon mog izvođenja Bruka, imao sam mogućnost da ih na miru slušam. I desilo mi se da sam, usred njihove izvedbe, zaplakao! Od tada imam želju da snimim „Šeherezadu”, ali to će, kao i uvek kod mene, biti u malo drugačijem aranžmanu.  

Salata i kupus uz koncerte

O zvezdanom statusu, danas retkim za svet klasične muzike, koji Nemanja Radulović uživa u inostranstvu, svedoče i njegove kolege iz orkestra „Dabl sens”:

– Nemanja je velika zvezda, u šta smo imali prilike da se uverimo na svakom nastupu. Interesovanje je uvek ogromno. Muzika je univerzalan jezik, i otuda ne čudi što gde god da sviramo, nailazimo na odobravanje publike – pričaju uglas članovi „Dabl sensa”, a Nemanja dodaje da se francuski članovi orkestra uvek neizmerno raduju kada dolaze u Srbiju:

– Ali, ne samo zbog muzike, već i zbog omiljenih kafića i restorana. I šopske salate i kiselog kupusa!

I Kusturica na repertoaru

Na koncertima na Kolarcu publika će čuti i kompoziciju „Ovo je muški svet” Emira Kusturice, u aranžmanu Aleksandra Sedlara, koju Radulović često stavlja na repertoar, još od prvog nastupa na „Kustendorfu”:

– Kada sam otišao u Francusku, bilo je trenutaka kada sam bio melanholičan i nostalgičan za Srbijom. I jedna od stvari koja me je izvukla bila je kada sam u Parizu ugledao plakat za film „Život je čudo”. I danas ga često gledam...