Магија која је понекад исцрпљујућа

Коларац је мој други дом, усхићено каже најпознатији српски класични музичар у свету Немања Радуловић. Већ традиционално врсни виолиниста ће у недељу и понедељак наступима са оркестром „Дабл сенс” обележити Дан Велике дворане Коларчеве задужбине. Уз дела Вивалдија, Бартока, Дворжака, Шостаковича, Хачатуријана, Радуловић, који већ дуго живи у Француској, обележиће још једну значајну годишњицу – десети рођендан свог „мешовитог” ансамбла „Дабл сенс” (Дупли правац).

Овај ансамбл је за Радуловића, како признаје у разговору за „Политику”, посебно значајан, јер се у њему „огледа” музичарев живот:  

– Из Србије сам и то никако не могу да занемарим, иако сам отишао одавде и већ дуго живим на неком другом месту. Тамо сам упознао неке нове људе, њихову културу, стекао нове пријатеље... И желео сам да направим „микс” тог мог новог живота са старим пријатељима. Ансамбл је тако делом српски, делом француски, неки од чланова ансамбла су и породично повезани, и између нас постоји нека специфична веза, и отуда „Дупли правац”.

Пре неколико месеци објавио је нови албум за „Дојче грамофон” са делима Чајковског, који осим изврсних критика, бележи успехе и на тржишту, и топ-листама. С обзиром на стање у дискографији, успеси, нарочито у свету класике, које ниже јесу нека врста „ексцеса”.

– Мени је веома драго када људи слушају класичну музику. Јер, не заборавите, класична музика инспирише на посебан начин. Када причамо о успесима и продаји издања, могу само да се радујем. Али, сам процес снимања албума је генијалан, јер имате могућност и времена да ослушнете сваку ноту и потпуно је другачије искуство него концерт. Сами сте, друштво вам праве само тонац са друге стране стакла и уметнички директор, који вас води кроз снимање, и то је апсолутно магичан моменат. Али, та магија каткад може да буде и исцрпљујућа, јер се некад дешава да се једним минутом музике бавимо неколико сати – признаје Радуловић. Такође, након ових концерата не стаје, јер је увелико, како прича за наш лист, кренуо да оваплоћује и свој наредни пројекат – „Шехерезаду” Римског-Корсакова:

– Пре неколико година имао сам прилику да идем на турнеју са једним турским оркестром који је то дело генијално свирао. Пошто су они то свирали у другом делу концерта, након мог извођења Брука, имао сам могућност да их на миру слушам. И десило ми се да сам, усред њихове изведбе, заплакао! Од тада имам жељу да снимим „Шехерезаду”, али то ће, као и увек код мене, бити у мало другачијем аранжману.  

Салата и купус уз концерте

О звезданом статусу, данас ретким за свет класичне музике, који Немања Радуловић ужива у иностранству, сведоче и његове колеге из оркестра „Дабл сенс”:

– Немања је велика звезда, у шта смо имали прилике да се уверимо на сваком наступу. Интересовање је увек огромно. Музика је универзалан језик, и отуда не чуди што где год да свирамо, наилазимо на одобравање публике – причају углас чланови „Дабл сенса”, а Немања додаје да се француски чланови оркестра увек неизмерно радују када долазе у Србију:

– Али, не само због музике, већ и због омиљених кафића и ресторана. И шопске салате и киселог купуса!

И Кустурица на репертоару

На концертима на Коларцу публика ће чути и композицију „Ово је мушки свет” Емира Кустурице, у аранжману Александра Седлара, коју Радуловић често ставља на репертоар, још од првог наступа на „Кустендорфу”:

– Када сам отишао у Француску, било је тренутака када сам био меланхоличан и носталгичан за Србијом. И једна од ствари која ме је извукла била је када сам у Паризу угледао плакат за филм „Живот је чудо”. И данас га често гледам...