Savremenost antičkih mislilaca

Ova profesorka autorka je 12 naučnih monografija, dugogodišnji je predavač na Univerzitetu Novog Južnog Velsa u Sidneju i na Australijskom nacionalnom univerzitetu u Kanberi, nekoliko godina radila je i u Nju Delhiju, u Indiji. Svoje višedecenijsko intelektualno drugovanje sa pomenutom petoricom mislilaca pretočila je u iscrpnu studiju u kojoj su tekstovi ovih autora citirani i poređani, uz osvrt na sačuvani likovni materijal antičke umetnosti i savremenu kontekstualizaciju. Odgovarajući na naša pitanja iz daleke Australije, Zoja Bojić objašnjava:

– Kada se sve to posmatra iz objedinjene vizure, vidimo da dela možemo da shvatimo na načine koji su bliski savremenim metodologijama istorije umetnosti. Ovi pisci raznoliko su pisali o značajnim pitanjima kao što su pojam mimeze, autorstva umetničkog dela i inspiracije, čime su dali značajan doprinos estetičkoj misli antičke filozofije. Kada je reč o mimezi, Vitruvije je, na primer, smatrao da slikarstvo mora ili bi trebalo da prikazuje ono što postoji ili što može da postoji, dok je postojalo i drugačije mišljenje Plinija Starijeg, koji je opisao rad suprotan ovom pojmu. To je bila jedna apstraktna slika izložena u Rimu kojoj su se, kako on beleži, posmatrači divili više nego drugim kompozicijama izloženim pored nje. Ideja da umetničko delo ne mora da prikazuje ono što postoji ili što može da postoji u likovnoj teoriji i praksi traje evo više od dve hiljade godina naspram ideje o oponašanju prirode.

Sa sigurnošću se zna da su i neka dela stvarana prema opisima tema nekih od ovih autora. Spisak umetnika inspirisanih tim tradicijama je ogroman, pa se pominju, tako, i Mane, Pikaso, naša Milena Pavlović Barili. Naša sagovornica ističe verovatno najintrigantniji primer – grupu dela Đorđa de Kirika, o čemu će biti više reči i njenoj novoj knjizi.

– Možemo pomenuti slike koje je Ticijan izradio u Ferari za Kamerina d’Alabastra Alfonsa d’Estea, a prema opisima slika Filostrata Starijeg. Osim toga, savremena arhitektura spise Vitruvija shvata kao važeći udžbenik arhitekture kome se stalno vraća, a praktičan primer je i zgrada Nacionalne galerije portreta u Kanberi. Ona je, prema svedočenju arhitektonskog tima, izgrađena po Vitruvijevim uputstvima – dodaje naša sagovornica.  

Čitajući njeno delo svakog od pet velikana možemo da doživimo iz mnogostrukih perspektiva.

– Vitruvija kao književnika ne posebno vičnog peru, ali majstora koji je svakako imao veliko praktično znanje čije arhitektonsko delo, nažalost, ne poznajemo, pošto jedina građevina za koju kaže da ju je on projektovao i nadgledao njenu izgradnju nije sačuvana čak ni u tragovima. Plinija Starijeg vidimo i kao intelektualca i kao ljubitelja i poznavaoca likovnih umetnosti i istorije umetnosti, a Filostrata Starijeg kao filozofa, Grka u rimskom svetu, koji upućuje svoju publiku u tajne posmatranja, razumevanja i tumačenja likovnih dela i u umeće razmišljanja o umetničkim delima. Filostrata Mlađeg upoznajemo kao pisca koji se rado nadovezuje na tradiciju antičke istoriografije umetnosti i estetičke misli i uspeva da ih obogati, dok je Kalistrat ozbiljan mislilac koji u svojim spisima posredno ulazi u raspravu o nekim pojmovima koje je nekih osam vekova pre njega ustanovio sam Platon – zaključuje autorka.