Moskva nema šta da izgubi
„Za mene, Vladimir Putin je pre svega – konkurent”, napisao je uoči današnjeg susreta sa ruskim predsednikom u Helsinkiju njegov američki kolega Donald Tramp. Prvi čovek SAD, uvek spreman da „otvori dušu na ’Tviteru’”, bio je dodatno precizan: „Imati dobre odnose sa Rusijom, Kinom ili bilo kojom drugom zemljom svakako je pozitivno, a nikako loše”.
U stvarnosti, međutim, nije sve tako idilično. Naime, dok gost iz Amerike ne krije šta očekuje i šta će tražiti od svog sagovornika, pitanje je: šta je druga strana spremna da ponudi, gde da odstupi.
Kakvu agendu donosi Putin, i u kojoj tački bi, eventualno, mogli da se sretnu interesi dve moćne države.
No, krenimo redom. Prvo sa čime će američka strana morati da se suoči jeste činjenica da Rusija pitanje statusa Krima, inače toliko „trošeno” u SAD i uopšte Zapadu, jednostavno, smatra – okončanim. O tome razgovora niti će biti, niti mu ima mesta. Takođe, kada je već reč o ovoj bivšoj sovjetskoj republici i problemima koje ista ima u Donbasu, eventualno razmeštanje međunarodnih mirovnih snaga na liniji sukoba tamošnjih pobunjenika i armije pod komandom Kijeva moguće je opet uz isključivu saglasnost Moskve, samo u obimu koji u Kremlju prihvate i na liniji direktnog razdvajanja, a nikako duž cele rusko-ukrajinske granice.
Jasno je, takođe, da Putin nema nameru da odustaje od ruskog delovanja u Siriji, pa i šire na Bliskom istoku. Štaviše, naterao je Amerikance da razmišljaju kako da se potpuno izvuku iz vrzinog kola u koje su upali pokušavajući uz pomoć terorista ID da sa vlasti uklone tamošnjeg predsednika Bašara el Asada. Ni kvarenje odnosa Rusije sa Iranom, koji u SAD smatraju za svog najopasnijeg protivnika, u ovom trenutku ne dolazi u obzir. Dodajmo i da je Putin nedavno dobio poziv predsednika Severne Koreje Kim Džong Una da poseti Pjongjang zarad razmene iskustava u svetlu nedavnog, ne baš ubedljivog, nastupa Trampa i njegovih pomoćnika u ovoj dalekoistočnoj zemlji. Ukratko, šef ruske države može da se pohvali konkretnijim učinkom ne međunarodnoj sceni od svog današnjeg sagovornika.
Ono gde ima više prostora za razgovor svakako su ekonomski odnosi među velikim svetskim igračima. Ipak, valja imati na umu da je istočni džin i dalje pod američkim sankcijama, uvedenim zbog već pomenutih dešavanja na Krimu i u Donbasu. Amerikanci sada prete da bi pritisak mogli da pojačaju i u slučaju „Severnog toka”. Putin je svestan da u tom smislu mora da pronađe pravo rešenje, a američki sagovornik mu u tome sigurno neće ići naruku. Karta na koju ruski predsednik u ovom slučaju može da računa jeste činjenica da je Trampova politika uvođenja sankcija na neki način već „pojela” samu sebe. Posebno od trenutka kada su njenu „svrsishodnost” na svojoj koži počeli da osećaju američki saveznici u Evropi.
Ukratko, Rusija u Helsinkiju nema mnogo šta da izgubi. Sa druge strane, svaki dobitak mogao bi da bude i te kako važan za budućnost najveće zemlje na svetu, ali i za sve one koji znaju zašto sa njom posluju. Predstojeći samit mogao bi stoga da odredi sudbinu daleko šireg prostora od onog koji trenutno pokrivaju Rusija i SAD.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
