„Holivud" od buvlje pijace
Pančevo – U zoni grada koja se po papirima zove „Hipodrom” nići će filmski grad, odlučili su odbornici Pančeva. Ovaj takoreći filmski zaplet, koji je za mnoge stigao iznenada i niotkud, razvijaće se dalje izmenama i dopunama Plana detaljne regulacije terena, nazvanog po najvećem objektu trkačke staze zakorovljenog pančevačkog hipodroma. Zapravo projekat je viđen uz Bavaništanski put, na kojem se decenijama unazad prodaje i kupuje starudija, a obuhvatiće i zgradu izbegličkog centra iz koje su se početkom ove godine iselili i poslednji stanari. Stekli su se svi uslovi, po rečima vlasti, da prostor od šest hektara bude infrastrukturno opremljen, za šta su urbanisti dobili oko tri miliona dinara da naprave projektnu dokumentaciju, dok će se za izgradnju studija, turističkog centra i pratećih objekata tražiti investitor.
Ideja o srpskom Holivudu nije nova. Gradsku obalu Tamiša pre više od tri decenije odabrao je i čuveni Karlo Ponti za jednu od svojih najskupljih produkcija, kada je sagradio čitav njujorški kvart iz tridesetih godina prošlog veka za film „Mama Lučija”, pa je nekoliko meseci Pančevka bila i velika Sofija Loren. Ovdašnje ulice i trgovi, palate i kafane, stari kulturni i industrijski objekti, duže od pola veka redovno su bivali, a i danas su, kulise domaćim i inostranim filmadžijama, najvećim glumačkim imenima koje je ova zemlja imala, ali i zvezdama svetskog formata, a neke od nezaboravnih, neprolaznih scena i replika snimljene su upravo ovde.
Na trgu ispred pančevačke gimnazije goreo je u šestoaprilsko jutro autobus firme „Krstić” u filmu „Ko to tamo peva”, u „Maratoncima”, Đenka je vikao: „Ponovo radi bioskop”, a pre nekoliko godina baš tu, ispod svojih terasa, Pančevci su gledali glavom i bradom Rejfa Fajnsa i Džerarda Batlera na setu adaptiranog Šekspirovog „Koriolana”. Samo nekoliko metara dalje, u nekada kultnoj kafani „Kragujevac”, koje više nema, snimljena je i antologijska scena lomljenja čaša iz „Skupljača perja”, sa Bekimom Fehmiuom i Oliverom Vučo, a veći deo filma nastao je u pančevačkom romskom naselju Mali London.
Nekada gradsko kupalište mesto je na kojem je Bora Todorović „samo išao tetki po lekove” i na kojem je stradao Toma Zdravković u filmu „Balkan ekspres”, baš kao što u filmu „Još ovaj put” i Bata Živojinović gine u hotelu „Sloboda”, koji je u međuvremenu otišao na doboš, dok dve decenije kasnije i Lilijana Kavani u Pančevu snima TV film o Ajnštajnu. Tu se nastavlja podugačak spisak stranaca koji su ovde snimali, a nepregledna je i lista žanrovski i vremenski različito pozicioniranih celuloidnih ostvarenja – od klasika „Kad budem mrtav i beo”, „Besa”, „Siroma’ sam, al sam besan”, „Hajduk”, „Više od igre”, „Crna mačka, beli mačor”, preko jednog od retkih domaćih horora „Zona mrtvih”, do serija „Vuk Karadžić”, „Zaboravljeni”, „Šešir profesora Koste Vujića”, „Ranjeni orao” i novijih naslova „Branio sam Mladu Bosnu”, „Čizmaši” „Slepi putnik na brodu ludaka”. Padale su klape, a filmska scenografija bila su i okolna sela – u filmovima „Salaš u Malom ritu”, „Zimovanje u Jakobsfeldu”, „Hitler iz našeg sokaka”… Više od 150 naslova, od kojih desetine nose antologijski predznak.
Za takav pedigre varoši na dve reke, upućeni kažu, postoje i dva osnovna razloga – blizina Beograda, glavnog filmskog i produkcijskog centra u državi, i fizička i infrastrukturna zapuštenost gradskih ulica u starom delu grada, od koje je koristi imala jedino domaća i svetska kinematografija, za šta je potvrda svojevremeno stigla i od Srpske filmske asocijacije, koja je Pančevu dodelila i zvanični sertifikat za poslovno okruženje naklonjeno filmu.
Ovih dana u Pančevu se opet snima, i to u ulici kojom su Topalovići u poslednjem kadru „Maratonaca” otišli u filmsku legendu. Mrkli je mrak, odjekuje puškaranje, pa ko nije čuo objavu da je ovaj deo centra privremeno zatvoren, mogao bi ozbiljno da se uplaši zbog dešavanja u samom centru dok padaju klape i kadrovi filma o kralju Petru Prvom. No, ni staro varoško jezgro nije što je bilo, radilo se i gradilo, „epoha” sve više iščezava, pa su za potrebe ovog snimanja planski uklonjene tek postavljene nove bandere.
Najavljena rekonstrukcija gradskog muzeja i stalno obnavljanje i umivanje starog Pančeva, što samo po sebi raduje, otvorili su pitanje gde će nadalje producentsko oko i filmadžije moći da nađu tako „lepo” zapuštene, oronule, a autentične kulise za svoja ostvarenja. Novom odlukom pančevačke skupštinske većine ta dilema trebalo bi da bude otklonjena.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
