„Холивуд" од бувље пијаце
Панчево – У зони града која се по папирима зове „Хиподром” нићи ће филмски град, одлучили су одборници Панчева. Овај такорећи филмски заплет, који је за многе стигао изненада и ниоткуд, развијаће се даље изменама и допунама Плана детаљне регулације терена, названог по највећем објекту тркачке стазе закоровљеног панчевачког хиподрома. Заправо пројекат је виђен уз Баваништански пут, на којем се деценијама уназад продаје и купује старудија, а обухватиће и зграду избегличког центра из које су се почетком ове године иселили и последњи станари. Стекли су се сви услови, по речима власти, да простор од шест хектара буде инфраструктурно опремљен, за шта су урбанисти добили око три милиона динара да направе пројектну документацију, док ће се за изградњу студија, туристичког центра и пратећих објеката тражити инвеститор.
Идеја о српском Холивуду није нова. Градску обалу Тамиша пре више од три деценије одабрао је и чувени Карло Понти за једну од својих најскупљих продукција, када је саградио читав њујоршки кварт из тридесетих година прошлог века за филм „Мама Лучија”, па је неколико месеци Панчевка била и велика Софија Лорен. Овдашње улице и тргови, палате и кафане, стари културни и индустријски објекти, дуже од пола века редовно су бивали, а и данас су, кулисе домаћим и иностраним филмаџијама, највећим глумачким именима које је ова земља имала, али и звездама светског формата, а неке од незаборавних, непролазних сцена и реплика снимљене су управо овде.
На тргу испред панчевачке гимназије горео је у шестоаприлско јутро аутобус фирме „Крстић” у филму „Ко то тамо пева”, у „Маратонцима”, Ђенка је викао: „Поново ради биоскоп”, а пре неколико година баш ту, испод својих тераса, Панчевци су гледали главом и брадом Рејфа Фајнса и Џерарда Батлера на сету адаптираног Шекспировог „Кориолана”. Само неколико метара даље, у некада култној кафани „Крагујевац”, које више нема, снимљена је и антологијска сцена ломљења чаша из „Скупљача перја”, са Бекимом Фехмиуом и Оливером Вучо, а већи део филма настао је у панчевачком ромском насељу Мали Лондон.
Некада градско купалиште место је на којем је Бора Тодоровић „само ишао тетки по лекове” и на којем је страдао Тома Здравковић у филму „Балкан експрес”, баш као што у филму „Још овај пут” и Бата Живојиновић гине у хотелу „Слобода”, који је у међувремену отишао на добош, док две деценије касније и Лилијана Кавани у Панчеву снима ТВ филм о Ајнштајну. Ту се наставља подугачак списак странаца који су овде снимали, а непрегледна је и листа жанровски и временски различито позиционираних целулоидних остварења – од класика „Кад будем мртав и бео”, „Беса”, „Сирома’ сам, ал сам бесан”, „Хајдук”, „Више од игре”, „Црна мачка, бели мачор”, преко једног од ретких домаћих хорора „Зона мртвих”, до серија „Вук Караџић”, „Заборављени”, „Шешир професора Косте Вујића”, „Рањени орао” и новијих наслова „Бранио сам Младу Босну”, „Чизмаши” „Слепи путник на броду лудака”. Падале су клапе, а филмска сценографија била су и околна села – у филмовима „Салаш у Малом риту”, „Зимовање у Јакобсфелду”, „Хитлер из нашег сокака”… Више од 150 наслова, од којих десетине носе антологијски предзнак.
За такав педигре вароши на две реке, упућени кажу, постоје и два основна разлога – близина Београда, главног филмског и продукцијског центра у држави, и физичка и инфраструктурна запуштеност градских улица у старом делу града, од које је користи имала једино домаћа и светска кинематографија, за шта је потврда својевремено стигла и од Српске филмске асоцијације, која је Панчеву доделила и званични сертификат за пословно окружење наклоњено филму.
Ових дана у Панчеву се опет снима, и то у улици којом су Топаловићи у последњем кадру „Маратонаца” отишли у филмску легенду. Мркли је мрак, одјекује пушкарање, па ко није чуо објаву да је овај део центра привремено затворен, могао би озбиљно да се уплаши због дешавања у самом центру док падају клапе и кадрови филма о краљу Петру Првом. Но, ни старо варошко језгро није што је било, радило се и градило, „епоха” све више ишчезава, па су за потребе овог снимања плански уклоњене тек постављене нове бандере.
Најављена реконструкција градског музеја и стално обнављање и умивање старог Панчева, што само по себи радује, отворили су питање где ће надаље продуцентско око и филмаџије моћи да нађу тако „лепо” запуштене, оронуле, а аутентичне кулисе за своја остварења. Новом одлуком панчевачке скупштинске већине та дилема требало би да буде отклоњена.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
