Zakon izbrisao sve prethodne mandate dekana

Počela je nova školska godina na fakultetima, a na mnogima od njih počeo je i novi mandat dekana. Mandat je trogodišnji, ali većina dekana na Univerzitetu u Beogradu na toj funkciji je po drugi put, jer su izabrani 2015. Neki su prvi put izabrani još 2012, što znači da su ove jeseni okončali dva mandata, ali su sada u trećem, zato što im, kao i rektorima, to omogućava novi zakon o visokom obrazovanju.

Naime, u članu 64. ovaj propis navodi da je „organ poslovođenja univerziteta rektor, a fakulteta dekan” i da se organ poslovođenja bira na tri godine „sa mogućnošću jednog uzastopnog izbora”, da bi u završnim odredbama (čl. 144) precizirao: „U ukupan broj mandata ne računaju se mandati do stupanja na snagu ovog zakona”.

Zakon je time praktično poništio dotadašnje mandate dekana i omogućio im da budu na ovim funkcijama još dvaput po tri godine, iako su pre toga u istom kabinetu bili tri ili čak šest godina. Ako se tome doda da dekani u svom prodekanskom timu najčešće zadržavaju iste ličnosti, onda se nameće pitanje da li je zakonodavac obezbedio poslovodstvima fakulteta ono što osporava i mnogim političarima?

– Mislim da za nosioce akademskih funkcija, kakva je rektorska, ili fukcija dekana, ne treba primenjivati pravila koja važe za političare, a to je da mandat bude primereno dug da bi političar sproveo svoj politički program – kaže dr Vladan Petrov, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. On se priseća onoga što je svojevremeno čuo od starih profesora – da su dekani nekada birani „po starini” i da je njihov mandat trajao najduže dve godine. To u ovom vremenu nije realno, ali Petrov ocenjuje da zadržavanje istih ličnosti na istim mestima duže od šest godina zaista nije primereno karakteru ove funkcije. Zato je, kaže, trebalo odustati od mogućnosti da se prethodni mandati poništavaju, jer time se ulazi u nove mandate i otvara prostor da za nekoliko godina, kada bude donet još jedan novi zakon, ponovo budu poništeni svi postojeći mandati.

Profesor smatra da je zakonodavac ovim brisanjem prethodnih mandata doprineo obesmišljavanju dekanske dužnosti, koja je „jedna visokoakademska i reprezentativna, a ne politička funkcija”.

Petrov je i sam donedavno nekoliko meseci bio na poziciji vršioca dužnosti dekana i kaže da, „pravno posmatrano, ta vlast uopšte nije velika, ali njena dugotrajnost poremećuje principe na kojima počiva akademska zajednica”.

– Naš zakonodavac očigledno nije vodio računa o tim specifičnostima zajednice na koju se pomenuto rešenje odnosi, jer time se podstiče težnja ljudi da što duže ostanu na funkciji – kaže profesor.

Kako ovu mogućnost produženja mandata dekana na dvanaest godina komentariše bivša rektorka Univerziteta, a sada profesor emeritus na Filozofskom fakultetu dr Marija Bogdanović? Njen prvi komentar je da se ono što se događa na globalnom političkom planu u negativnom svetlu reflektuje i na zbivanja na univerzitetu.

– Jedna od tih negativnosti je težnja za dugim opstankom na funkciji, što na fakultetima nema smisla, jer ne znam zašto bi se jedan redovni profesor, umesto naukom i nastavom, godinama bavio fakultetskom administracijom – komentariše profesorka, a na pitanje da li dugo nepromenjena rukovodstva na fakultetima doprinose i stvaranju suprotstavljenih nastavničkih grupacija, kaže:

– Naravno da se stvaraju takve grupacije i da se nastavnici koncentrišu prema različitim interesima i ličnim animozitetima. Lični i profesionalni odnosi mešaju se i dovode u vezu s političkim i idejnim opredeljenjima. I zato je ponekad i neke najbanalnije odluke, ali i neke veoma važne, na univerzitetu teško doneti – rekla nam je profesorka Bogdanović.