Закон избрисао све претходне мандате декана

Почела је нова школска година на факултетима, а на многима од њих почео је и нови мандат декана. Мандат је трогодишњи, али већина декана на Универзитету у Београду на тој функцији је по други пут, јер су изабрани 2015. Неки су први пут изабрани још 2012, што значи да су ове јесени окончали два мандата, али су сада у трећем, зато што им, као и ректорима, то омогућава нови закон о високом образовању.

Наиме, у члану 64. овај пропис наводи да је „орган пословођења универзитета ректор, а факултета декан” и да се орган пословођења бира на три године „са могућношћу једног узастопног избора”, да би у завршним одредбама (чл. 144) прецизирао: „У укупан број мандата не рачунају се мандати до ступања на снагу овог закона”.

Закон је тиме практично поништио дотадашње мандате декана и омогућио им да буду на овим функцијама још двапут по три године, иако су пре тога у истом кабинету били три или чак шест година. Ако се томе дода да декани у свом продеканском тиму најчешће задржавају исте личности, онда се намеће питање да ли је законодавац обезбедио пословодствима факултета оно што оспорава и многим политичарима?

– Мислим да за носиоце академских функција, каква је ректорска, или фукција декана, не треба примењивати правила која важе за политичаре, а то је да мандат буде примерено дуг да би политичар спровео свој политички програм – каже др Владан Петров, професор Правног факултета у Београду. Он се присећа онога што је својевремено чуо од старих професора – да су декани некада бирани „по старини” и да је њихов мандат трајао најдуже две године. То у овом времену није реално, али Петров оцењује да задржавање истих личности на истим местима дуже од шест година заиста није примерено карактеру ове функције. Зато је, каже, требало одустати од могућности да се претходни мандати поништавају, јер тиме се улази у нове мандате и отвара простор да за неколико година, када буде донет још један нови закон, поново буду поништени сви постојећи мандати.

Професор сматра да је законодавац овим брисањем претходних мандата допринео обесмишљавању деканске дужности, која је „једна високоакадемска и репрезентативна, а не политичка функција”.

Петров је и сам донедавно неколико месеци био на позицији вршиоца дужности декана и каже да, „правно посматрано, та власт уопште није велика, али њена дуготрајност поремећује принципе на којима почива академска заједница”.

– Наш законодавац очигледно није водио рачуна о тим специфичностима заједнице на коју се поменуто решење односи, јер тиме се подстиче тежња људи да што дуже остану на функцији – каже професор.

Како ову могућност продужења мандата декана на дванаест година коментарише бивша ректорка Универзитета, а сада професор емеритус на Филозофском факултету др Марија Богдановић? Њен први коментар је да се оно што се догађа на глобалном политичком плану у негативном светлу рефлектује и на збивања на универзитету.

– Једна од тих негативности је тежња за дугим опстанком на функцији, што на факултетима нема смисла, јер не знам зашто би се један редовни професор, уместо науком и наставом, годинама бавио факултетском администрацијом – коментарише професорка, а на питање да ли дуго непромењена руководства на факултетима доприносе и стварању супротстављених наставничких групација, каже:

– Наравно да се стварају такве групације и да се наставници концентришу према различитим интересима и личним анимозитетима. Лични и професионални односи мешају се и доводе у везу с политичким и идејним опредељењима. И зато је понекад и неке најбаналније одлуке, али и неке веома важне, на универзитету тешко донети – рекла нам је професорка Богдановић.