Kad bilbordi ulepšaju grad

Novi Sad – Poruke kulture i umetnosti na bilbordima u Novom Sadu postaju sve češća pojava. U jeku predizborne kampanje, sa bilborda se smeše, istina, mnoge političke ličnosti i čitaju mnoge političke poruke, ali mnogo veću pažnju već nekoliko nedelja ovde privlači po mnogo čemu jedinstvena umetnička poruka: slike slavnog Ilije Bašičevića Bosilja (1895–1972) i njegovog sina, takođe svetski poznatog slikara konceptualiste Dimitrija Bašičevića Mangelosa.

Postavljanje njihovih slika na više od 150 bilborda, praćenih kratkim mislima o Vojvodini ili Novom Sadu, pomalo misterioznim, kako bi sve bilo zanimljivije za posmatrače, ponudio je upravo osnovani Fond Ilija&Mangelos. Uz čuvenog Bosiljevog „Mojsila” na plavoj podlozi, ili Mangelosove poruke ispisane na školskoj tabli i globusima, stoje tekstovi: „Nema nigde ta toplina kakvu ima Vojvodina”... „Ovo novo mesto voli da se gleda često”... „Od sada ovo mesto viđaćete često...”... „Novi Sad nam svega ima, njegova je to suština”...

O čemu se radi?

(/slika2)– Zadatak upravo osnovanog Fonda Ilija&Mangelos jeste da se bavi imenom i delom Ilije i Mangelosa. Jedan od prvih zadataka jeste i objavljivanje nove monografije o Iliji sa tekstovima istaknutih stranih i domaćih stručnjaka. I sa dosad nereprodukovanim slikama. Takođe, u saradnji sa Muzejem savremene umetnosti iz Beograda, organizovaćemo predavanja o Mangelosu. Naš veliki cilj je, svakako, da se okonča dvadesetogodišnji sudski spor sa Opštinom Šid i slike Ilije Bašičevića Bosilja, u međuvremenu zatvorene u vlažne i neadekvatne prostore, i prilično oštećene, vrate našoj porodici, u depoe i buduću Galeriju čiji smo prostor već obezbedili ovde, u centru Novog Sada, kaže za naš list Ivana Bašičević, predsednik Fonda Ilija&Mangelos, inače unuka i bratanica slavnog dede i strica.

Novi Sad će, najverovatnije, zahvaljujući upornosti porodice Bašičević, pre svega unuke i predsednice novoformiranog Fonda, dobiti uskoro možda najatraktivniju galeriju u svetskim razmerama. Jer, koliko u januaru ove godine, reprodukcija Ilijeve „Ptice s leptirima”, osvanula je na naslovnoj strani „Njujork tajmsa”, a u poslednjih nekoliko godina njegove slike, baš kao i za života, plenile su pažnju likovne publike na najvećim izložbama po celom svetu. Dok je bio živ, Ilijine slike su izlagane u svim većim zemljama, od Japana do Amerike, a o njemu su pisali svetski poznati kritičari, poput Anatola Jakovskog i Ota Bihalji Merina.

Njegova dela su postala tada deo umetničkih kolekcija Sofije i Karla Pontija, Maksa Bila, porodice Rokfeler... Pre deset godina, Ilijina dela su prikazana na samostalnoj izložbi u Veneciji, pod pokroviteljstvom Uneska. I ponovo, samostalno, pre dve godine u Njujorku, u prestižnoj galeriji Sent Etjen, a potom još jednom, prošle godine, u istom prostoru, na grupnoj izložbi „Bajka, mit, fantazija – pristupi duhovnom u umetnosti”, zajedno sa Pikasom, Šagalom, Kandinskim.... Londonski časopis „Raw Art Magazine” je prošle godine uvrstio Iliju među pedeset klasika svetske art brut umetnosti! Bosiljeva dela su, tako, dostigla vrhunac slave i, svakako, vrtoglave visine po svojoj vrednosti.

– Ono što priču o dedi, slikaru Iliji Bosilju, čini još zanimljivijom jeste da je njegov sin, moj stric, istaknuti istoričar umetnosti dr Dimitrije Bašičević, u poslednjih dvadesetak godina postigao svetsku slavu kao umetnik pod pseudonimom Mangelos. Mangelos je ušao u kolekcije Muzeja moderne umetnosti u Njujorku (MoMa), Galerije Tejt u Londonu, Muzeja za savremenu umetnost „Žorž Pompidu” u Parizu, galerija u Nemačkoj itd. U Beogradu se svake godine dodeljuje nagrada za najboljeg mladog vizuelnog umetnika pod imenom Dimitrija Bašičevića Mangelosa, a našoj porodici pripada bar polovina od oko 400, možda i više umetničkih dela koja je ostavio i koja već dosta dugo, svojevoljno, rasprodaje za visoke sume novca njegova udovica iz Zagreba Zdravka Bašičević sa kojom vodimo spor kako bismo spasili bar deo tog umetničkog nasleđa – kaže Ivana Bašičević.

(/slika3)Dimitrije Bašičević Mangelos svoje ideje je izražavao u beležnicama, na daskama, na platnu i, krajnje, najsmelije, na globusima koji se danas nalaze u najvećim centrima i muzejima likovne umetnosti. Do smrti, 1987. godine, nije bio prepoznat kao umetnik, ali devedesetih, kada je konceptualna umetnost postala veoma cenjena u svetu i hit na svetskom tržištu, Mangelos biva često izlagan: od dokumenta Kasel, jedne od najvećih revija savremene umetnosti u Nemačkoj, preko Karnegi Internešenel, sve do Muzeja moderne umetnosti u Njujorku.... Dela ustupa, zapravo prodaje, njegova udovica Zdravka Bašičević, za enormne sume novca, umanjujući tako ne samo deo nasleđa porodice, već danas i deo kulturne baštine Fonda Ilija&Mangelos. Zna se, recimo, da je jedan globus Mangelosa nedavno prodala Centru „Žorž Pompidu” za – sto hiljada dolara...

– Mangelosova udovica i moj stric nisu imali dece, pa je zakoniti naslednik i moj otac, Mangelosov brat. Ali, udovicu na sudu u Zagrebu zastupa vrlo moćan advokat, svojevremeno Tuđmanov savetnik, predsednik Vrhovnog suda Hrvatske Milan Vuković, i baš tada nastupa vreme velikog izlaganja Mangelosovih dela po svetu i značajni rast cena njegovih dela... Udovica uspeva da veći deo zaostavštine brzo proda ili skloni na vreme, pa nam je bilo onemogućeno da napravimo popis..., tvrdi Ivana Bašičević.

I taj spor u Zagrebu traje već skoro dve decenije, a Mangelosovih dela je – sve manje... Manje za kulturnu baštinu srpskog naroda, ali danas i za buduću galeriju Ilija&Mangelos u Novom Sadu.