Boemska četvrt bez boema

Stranci u Beogradu, posebno ovih dana, ne zaobilaze Skadarliju. Osim zvukaakustične muzikekoji se čuje u noćnim satima, mirisa mesa sa roštilja i stare kaldrme, turistima nije ostalo mnogo toga u čemu bi moglida osete duh starih vremena.

Kao i da žitelji prestonicene verujuda je Skadarlija očuvala prepoznatljivu dušu jer, žale se ugostitelji, sve manjenavraćajuu ovdašnje kafane.

U niz boemskih lokala danas se usecaju italijanski i kineski restorani i erotski klub, dok u sredini šljašti neonsko pročelje kockarnice. Na gruboj kaldrmi, gde su se nekada zarivali štapovi gospode, sada zapinju štikle damskih cipela i martinke rokera, ali samo u prolazu prema kafićima sa modernom muzikom. Stara klijentelasvoja omiljena mesta posećuje danju i u tišini se priseća nekadašnje atmosfere.

– Ljudi iz komšilukadolazili su redovno, ali mnoge od njih odavno ne viđam. Kada ih sretnem, kažu mi da nas zaobilaze ne samo zbog promenjene atmosfere nego i zato što nemaju para – kaže Dragana Lazić, upravnik restorana „Dva bela goluba”.

Istina je, veleiskusni kelneri, da ceh u Skadarliji već decenijama nije za pesnike bez dinara u džepu. Ovde pristojna večera za jednu osobu ne košta manje od dve hiljade dinara.

Autentičnost Skadarlije narušena jei u jelovnicima. Umesto obilnih porcija mesa sa roštilja, kuhinjski majstori sa decenijskim stažom moraju dabrzo uče kako se pripremaju vegetarijanske i niskokalorične đakonije. Mada Dragan Dragić, šef servisa u „Tri šešira”, ističe da svi, kad dođu u Skadarliju, pre ili kasnije navale na meso.

U Skadarliji su nekada nastupali Mokranjac i elitni operski muzičari, u kafanama su održavane pozorišne predstave, dok su pesnici recitovali tek ispisane stihove. Na njen umetnički duh danas slabo mogu da podsete samo jedna likovna galerija i ulični prodavci suvenira. Nebojša Vučinić, koji u galeriji „As”radi od 1989. godine, kažeda s godinama ima sve manje pazara i da čak i stranci kupuju samo sitnice. Na ulici prolaznicima poturaju bižuteriju, značkei lampe u stilu koji se više uklapa u kič nego antikvitetno filigranstvo. Starinski su jedino lonci i čuturice, koje prodavci otkupljuju po selima daleko od Skadarlije. 

Zavod za zaštitu spomenika kulture, premda bi voleo da je drugačije, kaže Lidija Kotur, njihov predstavnik za odnose sa javnošću, nema zakonsko uporište da propisuje kakvi se lokali mogu naći u Skadarliji i kakvi tonovi mogu da se valjaju niz čuvenu kaldrmu. Jedino što može da se uradi je da gradske službe obnove prilaze Skadarliji, postave kapiju i ogradu, kao i da dovedu dobošara i gataru kakvi su nekada špartali ovim krajem, ali za to i dalje nema novca. Za „stakleno odelo”u koje bi do kraja 2010. godine trebalo da bude obučen restoran „Stara Skadarlija” pare su spremne, međutim, sudeći po brojnim komentarima, ta ideja ne zadovoljava predstavu Beograđana o istinskoj boemskoj četvrti.

– Predanje o autentičnoj Skadarliji pomalo je komercijalizovano, i to od ranih dana. Nušić je pisao da se stari duh skadarlijskih kafana seli na periferiju. Nema dokaza da su mnogi lokali koji se danas diče dugom tradicijom zaista postojali u starim danima, jer se u ranim zapisima uopšte ne spominju. U slavnom razdoblju Skadarlije sve njene mušterije su podjednako obilazile i druge kafane– navodi Vidoje Golubović, autor više knjiga o starom Beogradu.

Ako se boemi povlače, ostali su konobari koji čuvaju dostojanstvo pređašnjeg duha. Oni, i još ponešto, pomažu da se legendarno sastajalište ne pretvori u repliku slavnih mesta u prirodnoj veličini, koja posle odlaska turista i glumaca postaje prazan grad duhova.

V. Vukasović - D. Mučibabić

-------------------------------------------------

„Dama” s kraja 19. veka

Skadarlija jenastala u 19. veku. Najčešće je porede sa pariskim Monmartrom, kako zbog izgleda, tako i zbog umetničke atmosfere. Centralna, Skadarska ulica duga je oko 500 metara. Ime je dobila 1872. godine. U tursko doba bila je slabo osvetljena, popločana kaldrmom, a danas je prostor između kamenja zaliven betonom. 

Boemsko obeležje stiče od 1901. godine, kada su se, posle rušenja poznate kafane „Dardaneli”, njeni gosti preselili u kafane Skadarlije. Ova „dama” nekada je bila dom mnogim književnicima, glumcima, slikarima i novinarima. U Skadarliji je živeo i umro poznati srpski pesnik i slikar Đura Jakšić. Ovu ambijentalnu celinu, čija je revitalizacija počela 1968. godine, urbanistički i arhitektonski je oblikovao poznati beogradski arhitekta Uglješa Bogunović.