​Suverenitet oboleo od boginja

Po klasnom poreklu britanski premijer je blizak Betmenu, čija je jedina supermoć, po čuvenoj dosetki, to što je bogat. Ali, Borisu Džonsonu bi kostim čoveka-šišmiša pristajao koliko i Del Boju Troteru kad ga je ovaj jednom navukao u „Mućkama”. Maskaradom mnogi Britanci nazivaju i gambit kojim je uoči bregzita premijer suspendovao parlament da bi, navodno, mogao da se bori protiv kriminala i uredi zdravstveni sistem. Nedostajalo mu je upravo tih nekoliko nedelja da se, valjda, stušti na ulice i zaređa po bolnicama kako bi, nalik superheroju, lično prebio lopove i ubice te svojeručno operisao bolesne i ranjene.

Uzurpacija zadataka suverenih vlasti jeste u duhu superheroja, ali je to jedino što Džonson s njima deli. Teško da je iko poverovao premijeru kako mu cilj nije bio sprečavanje poslanika, uključiv i one iz njegove stranke, da blokiraju izlazak Britanije iz EU bez sporazuma za ublažavanje haosa kakav u protivnom preti čitavoj naciji sem poslovno-političkoj kliki koja bi od toga profitirala.

Betmenova maska na odeljenju za infekcije Divljanje kriminala i spasavanje „obolele” nacije česti su izgovori autokrata kad za sebe grabe tuđa ovlašćenja i poništavaju moć ustanova kojima ustav poverava da ih drži pod kontrolom. Džonson, prvi čovek izvršne vlasti, uskratio je parlamentu, sedištu zakonodavaca i izvorištu suvereniteta nacije jer ona je samo za to telo direktno glasala, šansu da se izjasni o tome kako Britanija treba da funkcioniše nakon događaja prelomnog za njenu budućnost. Da bi to opravdao, pozvao se na volju naroda izraženu na referendumu o EU premda na njemu nije bilo postavljeno pitanje kako Ostrvo da uredi svoje odnose s Kontinentom nakon bregzita. Pitali su građane da li da se EU napusti, ne i da li sve mostove prema njoj treba spaliti, što tada nijedna strana, pa ni Džonson, osim šačice radikala, nije zagovarala. Nisu im na odobrenje podneli, ka čemu stvari sad idu, okretanje Britanije ka tome da sa SAD sklopi sporazum o slobodnoj trgovini koji bi podrazumevao niže standarde za zdravstvenu ispravnost hrane i drugih proizvoda, na radost korporacija, uz nos suverenitetu koji znači to da građani odlučuju kako da se obezbede naspram svih entiteta, i međunarodnih, poput EU, i subdržavnih, kakve su kompanije.

Kad smo kod zdravlja, Džonson bi se, ako mu se hita da u red dovede medicinski sistem, mogao pozabaviti time što je i Britanija na spisku evropskih zemalja u kojima su se opet pojavile male boginje. Od njih ne štiti ni Betmenova maska, naročito ako je nosi Džonson, koji je rasturanjem laži o EU doprineo stvaranju atmosfere u kojoj bujaju teorije zavera, pa i antivakcinaši ugrožavaju britansku i drugu decu.

Ekološki intervencionizam Na odbranu suvereniteta se pozvao i brazilski predsednik Žair Bolsonaro kad su ga, pre svih šef Jelisejske palate Emanuel Makron, prozvali zato što pasivno gleda kako gori Amazonija. Francuska bukvica o tome da je ta oblast ključna za spasavanje sveta od globalnog zagrevanja i zagađenja, uz Bolsonarovu reakciju, podsetila je na priču koju su Rusi proturali o Medlin Olbrajt. Navodno je ona u nekoj deklaraciji koju niko nije video, pa su na kraju ruski parapsiholozi tvrdili da su je pročitali direktno iz njenih misli, iznela da je rudno bogatstvo Sibira preveliko da bi ga pritežavala samo jedna država te bi svoj suverenitet nad tim regionom Kremlj morao podeliti s ostatkom sveta.

Tekst ovih dana objavljen u američkom časopisu „Atlantik” kao da vuče ka takvoj ideji glede Amazonije. Komentar američkog profesora prava Lorensa Daglasa napisan za „Gardijan” još je otvoreniji. Izgleda da nije nemoguće da se opstanak čovečanstva, zavisan od zelenih oaza poput Amazonije, potegne kao argument za ograničenje suvereniteta, ekološko, odnosno, što bi rekao Džonson, u ime zdravlja.

Makron nije otišao toliko daleko i na rečima je potvrdio svoje poštovanje brazilskog suvereniteta. Francuski predsednik, međutim, nije idealna osoba da se bori protiv Bolsonarove želje da za račun svojih finansijera iz agrikulturnih korporacija iskrči što veće prostranstvo Amazonije, u čemu pomažu požari. Ni Makron nije otporan na diskutabilne prohteve poslovnih ljudi, zbog čega je doživeo proteste kod kuće.

Bolsonaro je ipak još gori primer za očuvanje nacionalnog suvereniteta. Ne samo da suverenitet podređuje krupnom biznisu, u takvoj meri da za njegov račun satire deo državne teritorije, nego i iz nacije koju se zakleo da će štititi Bolsonaro isključuje čitav jedan njen deo, onaj starosedelački, sabijen u Amazoniji pošto im je ostatak zemlje još u vreme kolonizacije uzet.

Marš na istoriju O volji naroda, to jest izvornom suverenitetu, govori i Mateo Salvini zato što je, posle njegovog pokušaja da obori vladu, bivši mu koalicioni partner sklopio savez s dojučerašnjim zakletim neprijateljem. U pravu je Salvini da pristalice te dve političke snage teško da su želele da one naprave vladu. Ali, moguće je da im se još manje sviđa da vlast nad Italijom sam preuzme Salvini.

Taktičke koalicije nisu protivne zakonu, nisu ni pogrešne ako se njima sprečava veće zlo, ali su ona vrsta trgovine koja je ljudima ogadila i skupštinu i demokratiju. Zato će mnogi preći i preko Džonsonovog prinudnog zatvaranja parlamenta. Koliko su britanski poslanici posvađani, verovatno ih je mogao pustiti da raspravljaju i svejedno ga ne bi zaustavili u njegovim naumima.

Parlamentarna demokratija je opet postala sinonim za brbljaonicu efikasnu samo u promociji stranačkih interesa, onako kako su je predstavljali Lenjin ili, sudeći po tome što ga povremeno citira, Salviniju mnogo draži Musolini. U njegovom duhu je najavio i marš na Rim, zasad se još kloneći koketiranja s paravojskama i vojnim diktaturama, ka čemu Bolsonaro jedva da krije svoju sklonost.

Kalkulacije tehnokrata vlasti od kojih je korist malo ko drugi imao stvorile su zarazu težu od boginja: mase su ponovo odbacile parlament i poistovetile demokratiju s vladavinom jednog čoveka čvrste ruke u čijim se udarcima sabira narodna volja koju isključivo on ume da prepozna. Istoriju su mase zaboravile, ali biće čudo ako budućnost propusti da ih podseti na opasnost od toga.