Borbom protiv nejednakosti do smanjenja siromaštva

Globalna medijska inicijativa Ujedinjenih nacija za ciljeve održivog razvoja (COR), čija je „Politika” jedina članica u ovom delu Evrope, za ovaj mesec pažnju javnosti pokušava da skrene na ciljeve održivog razvoja broj 1 i 2 – Svet bez siromaštva i Svet bez gladi. Kada je reč o delovima populacije u Srbiji koji su izloženi ovim (uglavnom međusobno povezanim) problemima važno je posebno istaći izazove sa kojima se suočavaju najosetljivije društvene grupe. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da se neretko dešava da se na jednoj socijalnoj grupi prelama više različitih faktora rizika, te će u tom svetlu ovom prilikom biti posebno reči o izazovima koje siromaštvo predstavlja za decu, starije i, kao posebno osetljivu grupu, žene sa sela.

Možete li da živite sa 16.615 dinara mesečno? Od odgovora na ovo pitanje kao i od eventualne približnosti vaših mesečnih primanja (za jednočlano domaćinstvo) ovom iznosu zavisiće koliko ste blizu takozvanom pragu rizika od siromaštva. Do ove računice je po međunarodno priznatoj anketi o prihodima i uslovima života (The Survey on Income and Living Conditions – SILC) došao Republički zavod za statistiku.

U pre nekoliko dana objavljenim rezultatima istraživanja navodi se da je stopa rizika od siromaštva (ova lica nisu nužno siromašna, već samo imaju veći rizik da to budu) u prošloj godini iznosila 24,3 odsto i da je bila za 1,4 procenta niža u odnosu na 2017. Premda navedeni podaci ukazuju na smanjenje stope rizika od siromaštva u Srbiji, ipak zabrinjavaju podaci prema kojima u zemlji postoji i oko pola miliona građana koji i dalje žive u apsolutnom siromaštvu. Za razliku od „praga rizika od siromaštva”, linija apsolutnog siromaštva je još niža i za 2018. godinu je iznosila 12.286 dinara po potrošačkoj jedinici, pokazuju podaci Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije.

Naročit problem koji je u direktnoj vezi sa stopom siromaštva neke nacije predstavlja nejednakost u dohotku među njenim stanovništvom. Iako je globalni trend proteklih decenija da nejednakost raste kako unutar samih zemalja, tako i između njih, ova pojava je u Srbiji ipak izuzetno visoka u odnosu i na zemlje Evropske unije, ali i na susedstvo. Kako se navodi u „Studiji o humanom razvoju” Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) u Srbiji „sa Džini koeficijentom od 38,6, Srbija beleži najviše vrednosti u poređenju sa svim državama članicama i državama kandidatima EU, osim Turske”. Dalje se ističe kako je među zemljama EU Džini koeficijent samo u Bugarskoj i Litvaniji viši od 35, dok prosek u zemljama Evropske unije iznosi 30,8.

Džini koeficijent, inače, mera je nejednakosti prihoda, to jest raspodele bogatstva. Njegove vrednosti kreću se između nule i jedinice. Kad je nizak, predstavlja jednaku raspodelu prihoda ili bogatstva, a kad je visok – nejednaku raspodelu.

Statistika je još sumornija kada se analizira odnos udela najbogatijih deset odsto stanovništva u bruto nacionalnom dohotku i udela najsiromašnijih 40 procenata (takozvani Palma odnos). Kako se ističe u studiji UNDP, i ovde Srbija beleži najvišu vrednost u poređenju sa svim državama članicama EU, ali i u poređenju sa nekim zemljama u susedstvu, kao na primer sa Severnom Makedonijom.

Kada se statistički podaci preslikaju na svakodnevicu, siromaštvu su u izložene i inače najosetljivije društvene grupe. Kako ističu u agencijama Tima UN u Srbiji, situacija postaje naročito zabrinjavajuća kada se na jednoj društvenoj grupi „prelomi” nekoliko različitih faktora rizika. Takava je situacija recimo u slučaju žena sa sela, koje postaju dodatno materijalno ugrožene, kada zađu u stariju životnu dob.

Kako ističu u Agenciji UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), „žene koje žive u ruralnim područjima u pojačanom su riziku od siromaštva, a aktuelni sistem socijalne zaštite ne doprinosi dovoljno smanjenju siromaštva”.

U beogradskoj kancelariji ove agencije Ujedinjenih nacija naglašavaju da je način života žena na selu i dalje tradicionalan i patrijarhalan, kao i da su kućni poslovi i briga o deci skoro isključivo poslovi kojima se bave žene, uz intenzivni rad u poljoprivredi, dok u organizaciji gazdinstva uglavnom imaju ograničeni pristup prihodima, imovini i odlučivanju.

„Postoji znatno manja verovatnoća da žene budu nosioci ili vlasnice poljoprivrednog gazdinstva i nepokretnosti. Porodična poljoprivredna gazdinstva uglavnom su registrovana na muškarce. Muškarci su vlasnici tri petine celokupne imovine, a čak 88 odsto kuća u seoskim područjima u vlasništvu je muškaraca, dok 84 posto žena ne poseduje poljoprivredno zemljište”, naglašavaju u UN Women.

Kada je reč o izloženosti siromaštvu starijeg stanovništva u Srbiji, podaci Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) pokazuju da među njima svaki deseti ima prihode ispod apsolutne linije siromaštva, dok je na granici sa ovakvim prihodima oko osam odsto starijih. Iznad granice apsolutnog siromaštva, a sa prihodima nižim od prosečne penzije u Srbiji živi oko 28 procenata najstarijih sugrađana. UNFPA navodi da na pitanje o subjektivnom osećaju sopstvenog materijalnog statusa čak 46 odsto starijih kaže da živi teško ili da jedva sastavlja kraj s krajem.

Ionako nezavidnu situaciju otežavaju statistički podaci koji ukazuju da su starije osobe veoma često žrtve krađe, a 13,5 odsto njih, kako navodi UNFPA, nema potpunu kontrolu ni nad sopstvenim finansijama. Gorka šala koja se odavno prepričava, a po kojoj najsigurniji prihod u prosečnom srpskom domaćinstvu imaju baka i deka, ima svoju potvrdu i u statistici – čak 54 odsto starijih sugrađana u Srbiji koristi sopstvene prihode da bi izdržavali druge članove domaćinstva…

I na drugom polu starosnog spektra među građanima Srbije, među onim najmlađima, postoje osetljive podgrupe koje su naročito izložene riziku od siromaštva. Ovaj problem kada su u pitanju najmlađi ima i dodatnu, dalekosežnu dimenziju na koju ukazuju u Dečjem fondu Ujedinjenih nacija (UNICEF).

„Siromaštvo u detinjstvu ima naročito zabrinjavajuće posledice, koje mogu da budu veoma dugotrajne, pokazala su poslednja sprovedena ispitivanja. Deca koja odrastaju u nemaštini imaju mnogo manje šanse za uspeh u kasnijem životu – po pitanju obrazovanja, zarada, zaposlenja. Dečje siromaštvo se pokazalo kao ključni faktor koji utiče na međugeneracijski prenos siromaštva, kao i na njegovo trajanje”, naglašavaju u UNICEF-u.

Broj gladnih raste treću godinu zaredom

Na globalnom nivou, procenat ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu (sa 1,9 dolara dnevno) značajno je pao u toku proteklih decenija – sa 36 odsto 1990. godine na 10 odsto 2015. Ipak, dinamika smanjenja siromaštva je usporena i trenutne analize pokazuju da će do 2030. godine oko šest procenata svetske populacije i dalje živeti u ekstremnoj bedi, što znači da neće biti ispunjen cilj zacrtan u ciljevima održivog razvoja (COR) Ujedinjenih nacija.

Takođe, uprkos ranijem značajnom napretku u ostvarenju COR broj 2 – Svet bez gladi – broj gladnih ljudi se povećava već treću godinu zaredom. Ujedinjene nacije procenjuju da je 2017. godine oko 821 milion ljudi bilo neuhranjeno, što je znatno veći broj od 784 miliona koliko je statistika zabeležila za 2015. godinu. Broj neuhranjene dece se smanjuje od 2000. godine, ali oko 22 procenta mališana mlađih od pet godina su, prema podacima iz prošle godine, i dalje bili hronično neuhranjeni.

Imajući u vidu ovakve izazove, veća politička posvećenost i konkretne akcije su neophodne da bi se pomoglo najranjivijim društvenim grupama, kako bi se ojačao sistem pružanja usluga i podrške zajednicama koje su pogođene konfliktima i klimatskim katastrofama. Stavljanje tačke na siromaštvo i glad takođe podrazumeva pružanje podrške konceptu održive poljoprivrede, kao i podršku malim gazdinstvima, ali i fer pristup tehnologiji i tržištu za sve.

Novi Beograd sve stariji, ali s najmanje siromašnih

Prema podacima UNFPA, Novi Beograd je danas opština sa najnižom stopom siromaštva u Srbiji. Broj starijih na Novom Beogradu uvećan je za više od 60 puta. Tri puta brže rastao je udeo starijih u odnosu na rast ukupne populacije opštine.

Šta se zapravo dogodilo? Ljudi koji su se useljavali u novosagrađene stanove na ovoj opštini šezdesetih, sedamdesetih ili osamdesetih godina, imali su tada između 25 i 30 godina, a danas oni pripadaju upravo grupaciji najstarijih sugrađana. Oni su svojim radom doprineli razvoju društva u celini i posebno opštine Novog Beograda.

„Da bismo ukazali na razmere ovako velikog broja starijih na ovoj opštini, navešćemo podatak da je broj starijih stanovnika u opštini Novi Beograd veći od ukupnog broja stanovnika, pojedinačno, u čak 110 od 168 opština u Srbiji”, ističu u beogradskoj kancelariji UNFPA.