Progon hrišćana u Evropi

Šta biste rekli na tezu da su hrišćani zajednica koja je najviše izložena progonu u Evropskoj uniji pa i celoj Evropi?

Današnja Evropska unija je, kako to dugo već upozorava Vaclav Klaus, neokomunistička tvorevina koja sistematski progoni hrišćanske vrednosti i potiskuje hrišćanstvo i slobodu govora iz javne sfere, medija, sa univerziteta itd. U državama koje je sačinjavaju upravo se donosi serija zakona protiv islamofobije kojom će se ne samo zabraniti kritikovanje politike otvorenih vrata za islamsku imigraciju nego i bilo kakvo povezivanje islamske imigracije s terorizmom i krivičnim delima, a takođe i kritika raznih islamskih praksi poput šerijatskog zakona na primer. U isto vreme hrišćanima možete da radite šta god želite.

U Finskoj već pola godine traje brutalni progon i zastrašivanje poslanice Paivi Rasanen. Ona je, između ostalog, i bivša ministarka unutrašnjih poslova, nekadašnji vođa frakcije Hrišćanske demokratije u finskom parlamentu, poslanica već više od dve decenije itd. No ona je posvećeni hrišćanin koji se demokratskim metodama bori za svoje hrišćanske stavove i za vrednosti i prakse u koje veruje. Progon je počeo prošle godine kada je javno kritikovala odluku svoje Luteranske crkve da podrži održavanje gej prajda. Na „Tviteru” je samo pustila citat iz Biblije, a taj čin je državni tužilac iskoristio kao osnovu za pokretanje istrage za govor mržnje protiv nje. Zatim je pokrenut i drugi slučaj, na osnovu pamfleta koji je ona objavila 2004 godine. U njemu je branila tradicionalno luteransko učenje o braku i objašnjavala da je iz te perspektive homoseksualni brak neprihvatljiv. Tek sedam godina kasnije došlo je do izmene zakona gde je homoseksualizam uvršten na listu fenomena na koje govor mržnje može da se odnosi, a tužilac je dakle petnaest godina kasnije izvukao ovaj spis. Posebno zanimljivo je da se kao osnova za postupak koristi agitacija protiv etničke grupe, pa se u ovom slučaju homoseksualna populacija vodi kao posebna etnička grupa.

Policija je u avgustu prošle godine pozvala Paivi Rasanen na ispitivanje te je tokom četiri sata u policijskoj stanici ona morala da odgovara na pitanja o hrišćanstvu, hrišćanskoj doktrini, bila je ispitivana o tome da li hrišćanstvo podstiče na nasilje itd. Iako je policija na kraju u oba slučaja izdala saopštenje da ne vidi osnove za bilo kakvo krivično delo, tužilac je ipak odlučio da pokrene oba slučaja.

Početkom ovog meseca dodao je još dva slučaja protiv iste osobe. Našao je televizijske intervjue iz februara 2018. i decembra 2019. u kojima je gospođa Rasanen izlagala hrišćanski pogled na svet, na porodicu itd. I opet je policija rekla da ne vidi bilo kakvu krivicu.

No, slični slučajevi dešavaju se širom Evrope. U Velikoj Britaniji policija prati sva dešavanja na internetu i društvenim mrežama praveći debele dosije i digitalnu forenziku o svim politički nekorektnim šalama. Na osnovu tih dosijea poslodavci već vrše trijažu pa u nizu slučajeva ljudi ili gube posao ili ne mogu da ga dobiju zbog svojih hrišćanskih stavova na primer. Poznat je slučaj Harija Milera, radnika iz Linkolna, koga je policija ispitivala zbog tvita u kome je izneo mišljenje da transrodne osobe ne mogu da budu žene. Iako je rečeno da nije počinio nikakav prekršaj zakona, ukazano mu je da je to „incident mržnje” i da policija mora da vodi računa o tome kako on razmišlja.

Pomenimo još slučaj novinara Martina Lajdenfrosta iz Austrije. Martin je kao hrišćanin u novinskoj kolumni izneo svoje mišljenje protiv uvođenja homoseksualnih brakova u svojoj zemlji. I zbog toga teksta, kao i zbog tekstova u kojima je pozivao na marš za život i kritikovao antihrišćansko delovanje Soroseve fondacije, stigle su pritužbe i postupak nezavisnih tela i državnih organa protiv njega. Usled toga je izgubio gotovo sve poslove koje je kao frilenser imao, stavljen je na javni stub srama i potpuno ostrakizovan jer ni crkva nije stala iza njega. Iako je nakon svih istraga policija dala mišljenje da nikoga nije ugrozio i da nije prekršio zakon, to do medija nije stiglo. Prinuđen je da živi sa stigmom nekog ko je počinio govor mržnje. Na kraju je dobio posao u novinarstvu, ali uz uslov da ne piše komentare i ne iznosi hrišćanske stavove.

Posebno je opasno širenje ove prakse na internet sferu koje je krenulo od 2016. godine. U nemačkoj se progoni Klaus Anen zato što je savremene doktore koji obavljaju abortuse uporedio s nacističkim eugeničarima. Sloboda govora za hrišćane i tradicionaliste sistematski se i brutalno ukida i tu se krše sve nasleđene prakse. Internet kompanije potpuno su preuzele sudsku funkciju i sada pod firmom kršenja navodnih standarda zajednice zabranjuju i eliminišu sve što smatraju politički nekorektnim.

Još gore stvari se dešavaju hrišćanima u medicinskoj sferi gde se doktorima i sestrama oduzima pravo na prigovor savesti pa su doktori hrišćani u Belgiji i Kanadi naterani da obavljaju eutanaziju, a sestre u Irskoj će morati ili da obavljaju abortuse ili da izgube posao u zdravstvu.

Naučni savetnik Instituta za evropske studije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista