Rad od kuće zakonit, ali pomalo maglovit

Pravo na stalni rad od kuće ili samo jednom do dvaput nedeljno moglo bi da bude i zakonski zaštićeno od ove jeseni u Nemačkoj. Tu nameru nedavno je obznanio Hubertus Hajl, tamošnji ministar za rad, jer se procenjuje da je procenat zaposlenih u toj zemlji EU koji rade od kuće faktički udvostručen (sada ih je oko osam miliona) tokom krize izazvane pandemijom kovida 19. U Srbiji je, kako ističu predstavnici sindikalnih organizacija, više od 100.000 ljudi dobilo mogućnost da posao obavlja od kuće, što je omogućeno i uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja. Ipak, ta uredba je samo delić postojećih zakonskih odredbi, jer kako ističu u Ministarstvu za rad i zapošljavanje, Zakon o radu već utvrđuje mogućnost rada od kuće članom 42, kroz zaključivanje ugovora za obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i od kuće), ali i članom 50, kojim je propisano da, kada zaposleni po pravilu obavlja poslove u prostorijama poslodavca, onda se oni mogu sporazumeti da radnik jedan period radnog vremena u okviru ugovorenog radnog vremena poslove obavlja od kuće.

– Zbog specifičnosti obavljanja poslova van prostorija poslodavca, precizirana je sadržina ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca – podsećaju u ministarstvu, dodajući da pored obaveznih elemenata propisanih Zakonom o radu, ugovor o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca sadrži i: trajanje radnog vremena prema normativima rada, način nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog, sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava, korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu, naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja...

Iako je u Srbiji rad od kuće predviđen kao oblik radnog odnosa, prof. Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo, smatra da naš zakon nedovoljno definiše tu oblast rada, tako da bi

država morala detaljnije da se pozabavi normiranjem pojedinih pitanja koja su zasad predviđena za uređenje ugovora o radu.

– Kod nas nisu dovoljno precizno zakonom regulisane tačke koje se odnose na nadzor poslodavca i efikasnost radnika koji radi od kuće. Sporno je i pitanje obezbeđivanja sredstava za rad, jer je u svetu uobičajeno da poslodavac daje kompenzaciju zaposlenom zato što upotrebljava svoj računar i internet vezu, a ako to nije u mogućnosti, onda treba da mu to sam obezbedi. Tu su i nedoumice oko osiguranja radnika od povrede na radu, pa bi trebalo bolje precizirati šta je povreda na radu ako se rad obavlja od kuće – nabraja Reljanović i podseća da su se zaposleni često žalili na prekomerni i nedozvoljeni nadzor poslodavca dok oni rade od kuće, i to u smislu posmatranja njihovog rada dok su za računarom, što je, prema njegovom mišljenju, nedopustivo.

Rad od kuće je predviđen i najnovijom direktivom EU o transparentnim uslovima rada, koja će važiti tek od sledeće godine, a kojoj bi i Srbija morala da se prilagodi. Ta direktiva usaglašava različite oblike fleksibilnog rada i većina njih se odnosi baš na atipične oblike angažovanja, a to su poslovi koji se ne obavljaju u prostorijama poslodavca.

U Uniji poslodavaca Srbije smatraju da rad od kuće ima više prednosti nego mana, a Nebojša Atanacković, počasni predsednik unije, ističe da će to što će Nemačka uvesti takav zakon biti sasvim dovoljno da se na isti način i sa istim pravilima on može primeniti i kod nas.

U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata podsećaju da postojeći Zakon o radu ipak ima mnoštvo manjkavosti, pa i u pogledu definisanja rada od kuće. Ranka Savić, predsednica asocijacije, ističe da zbog toga aktuelni zakon mora pravno preciznije da reguliše takvu vrstu rada, jer to postaje praksa u kriznim stanjima.

– Taj posao biće ogroman, ali može brzo da se sprovede u delo ukoliko ima volje za tim. Nema razloga da se izrada zakona o radu odlaže za narednu godinu, već to može da se uradi čak i tokom ovog leta, pogotovo zato što se najavljuje novi talas epidemije na jesen – ističe Savićeva.

Prednosti vode u veću produktivnost

Istraživanje Univerziteta Stanford pokazalo je da su zaposleni koji rade od kuće čak 13 odsto produktivniji od onih koji rade u kancelariji. Prednosti takvog rada su različite – i za poslodavca i za zaposlenog. Prvi u tome vidi šansu da uštede jer radniku ne plaćaju ili organizuju prevoz do posla, i nazad, ishranu u toku rada... Rad od kuće smanjuje i troškove zakupa poslovnog prostora, kao i druge troškove poput opreme, struje, kancelarijskog materijala... Iz ugla zaposlenog, mnogima je atraktivnije da rade od kuće, jer time smanjuju broj časova provedenih u prevozu i spremanju za odlazak na posao, a takav angažman im omogućava i relativno fleksibilno radno vreme i drugačiji tempo dnevnih radnih obaveza, što je važno za one koji imaju i dodatne porodične obaveze.