Ista fontana na istom mestu

Fontana na Trgu Nikole Pašića ostaje na istoj poziciji, biće iste veličine, neće je zameniti vodoskok sa mlaznicama iz poda, ali bi njeni obodi trebalo da budu osavremenjeni, kaže Marko Stojčić, glavni gradski urbanista. Njegove tvrdnje utemeljene su i u javnoj nabavci za rekonstrukciju Trga Nikole Pašića, odnosno za kontrolu tehničke dokumentacije kako bi obnova tog javnog prostora od 8.000 kvadratnih metara mogla da počne sledeće godine. Sekretarijat za investicije raspisao je tender, a ko će dobiti posao trebalo bi da bude poznato 2. septembra za kada je zakazano javno otvaranje pristiglih ponuda. Uskoro treba da bude obznanjeno i to koja je firma dobila posao projektovanja Trga Nikole Pašića. Na tom tenderu prijavilo se šest firmi među kojima su i arhitekte Zorica Savičić i Zoran Dmitrović, autori pobedničkog rešenja za tri trga iz 2015. godine.

Njihovo rešenje osnov je za izradu i kontrolu tehničke dokumentacije – idejnog projekta, idejnog rešenja i projekta za izvođenje.

Prema njihovim prvonagrađenim idejama za obnovu Trga Nikole Pašića bile su predviđene mnogo manje intervencije u prostoru nego što su to osmislili za Trg republike. Oni su predložili da postojeća fontana bude zamenjena vodoskokom sa mlaznicama iz poda i da bude manje kvadrature od sadašnje. Četiri godine kasnije baš takav redizajn fontane našao se pod lupom brojnih građana koji su prošlog leta bili ogorčeni što bi taj simbol prestonice mogao da ode u istoriju. Oni ne žele da se fontana kao prepoznatljiv reper grada, što je navedeno i u tekstu konkursne dokumentacije, oblikuje na drugačiji način i dovodi do neprepoznatljivosti.

U konkursnoj dokumentaciji za koju grad sada traži „kontrolora” za buduće projektante piše: „Pozicija fontane se zadržava. Razmotriti mogućnost redizajna postojeće fontane, uz eventualnu promenu geometrije, tako da vizuelno i tehnološki prostor fontane ostane dostupan u toku čitave godine”.

– Ideja je da fontana poput one na Slaviji radi 365 dana, ali ako to ne bude izvodljivo, njena unutrašnjost zimi bi mogla da posluži za održavanje pojedinih manifestacija. Obod treba da se uradi od drugog materijala, da se zamene mašinske instalacije… Ona zasigurno ostaje takva kakva je – ističe Stojčić.

Zorica Savičić kaže za naš list da nema ništa protiv toga da se zadrži fontana kakva jeste, njena dužina i oblik, ali ona i njen kolega predlažu da joj se vrati originalni izgled pre obnove iz osamdesetih godina prošlog veka.

– Tada su dodati delovi fontane, vrelo prema spomeniku Nikole Pašića koji je postavljen posle rekonstrukcije fontane. Naša ideja nije da radi 365 dana u godini jer na trgu ljudi i zimi i leti treba da provode što više vremena. Fontana kao i do sada treba da bude prilagođena načinu korišćenja tog mesta gde se organizuju brojni sajmovi cveća, dečje manifestacije, sportske aktivnosti… Dobro je što se traži i tehnička kontrola dokumentacije koja je izostala na Trgu republike jer po zakonu nije bila obavezna. Firma koja dobije taj deo posla proveravaće sve detalje, ugrađene materijale i količinu, kontrolisaće kvalitet i tehnologiju gradnje. Na Trgu republike, recimo, mi smo ukazivali na to da nagibi u zoni spomenika ne smeju da budu toliko strmi što je izvođač uvažio. To tehničkoj kontroli, da je bilo, ne bi smelo da prođe ispod radara – ističe Savičićeva.

Platani na Trgu Nikole Pašića koji su posađeni na inicijativu čuvenog novinara Đoke Vještice, kada je on pretvoren u oazu za pešake, zadržavaju se. Trg je popločan šestougaonim betonskim kockama koje su oštećene, a ni osvetljenje nije reprezentativno.

Trg Marksa i Engelsa

Prvi naziv prostora između Terazija, Dečanske i Bulevara kralja Aleksandra bio je Trg Marksa i Engelsa. Na njemu je trebalo da bude spomenik glavnim komunističkim ideolozima. Pre šest decenija bio je organizovan arhitektonski konkurs za uređenje trga, koji je služio kao parking za automobile, ali spomenik za razliku od fontane nikada nije podignut.