Narodni penzioneri

Ništa u zemlji Srbiji nije gotovo, čak i kada se čini da mu je kraj! Da nije tako, prethodni saziv republičkog parlamenta bi, osim u političku, otišao i u budžetsku istoriju, ali ne...

Slovo Zakona o radnim odnosima u državnim organima kaže da poslanik koji je za trajanja mandata bio u „stalnom radu u skupštini”, pola godine po napuštanju iste ima pravo na platu i još nekoliko pripadajućih privilegija?! Da mu se nađe dok se ne snađe, valjda?..

Konkretno, Krkobabiću je na infuziji ostala trećina od 250 „Dulićevih” poslanika. Kao narodni tribuni zarađivali su, u proseku, po 100.000 dinara, koliko će primati i kao narodni penzioneri! S tom razlikom što više ne moraju da trče iz skupštinskog restorana kada neko zavapi: „Kvorum”!

No, da ne cepidlačimo. Ljudi samo koriste ono što im prema zakonu pripada. A zakon kao zakon – pisali su ga, opet, ljudi...

Naime, to opšte mesto: „Na stalnom radu u skupštini” malo zbunjuje. Misli li se to na stalni radni odnos, ili posvećenike koji su „stalno radili u skupštini”, redovno punili skupštinsku salu, bili na svim zasedanjima, nisu dremljivo dizali ruku kada i ostatak poslaničke grupe, izašli ponekad za govornicu?... Rečju, opravdali dato im poverenje, glas i beneficije?!

Ne bih da patetišem, ali padaju mi na pamet svi oni tehnološki viškovi, ljudi s trideset i kusur godina radnog staža, nezaposlena mlađarija, trudnice, mnogočlane porodice, socijalni slučajevi, raseljena, izbegla lica... Čime oni da zasluže toliku, polugodišnju državnu apanažu?

Doduše, mnogo je lakše postati tehnološki višak ili socijalni slučaj negoli poslanik. Ipak je to društvo odabranih i kao takvo mora biti zaštićeno od sindroma naglog povratka u realnost. Zato valjda i oni silni imuniteti, koji ih samo još od gripa ne štite...

Ne, bez šale, biće da je rastanak sa skupštinom izuzetno traumatično iskustvo?!

Pomenuti zakon je zapravo „hod po Mesecu”, pre nego što ih kleta gravitacija spusti na zemlju. Među one iz kojih su iznikli...

Kroz sličnu proceduru prolaze i astronauti po povratku sa orbitalne stanice „Mir”, s tim što je njihova misija „boza” spram uslova koji vladaju u zemaljskoj stanici parlament. I, naravno, traje mnogo kraće...

Da zaključimo: novi saziv skupštine mora po hitnom postupku da uvrsti u dnevni red izmenu Zakona o radnim odnosima u državnim organima! Umesto tričavih šest meseci po isteku mandata, bivše poslanike treba negovati barem šest godina! Da to može svako ne bi ih bilo „samo” 250...

Razume se, posle tih šest godina u poslaničku penziju i to dva i po puta uvećanu u odnosu na platu. Istu progresiju primeniti i na privilegije!

Jednostavno, ne dozvolimo da nam se poslanik, u skupštinskom restoranu, zabrinuto pita: Ima li života posle mandata?