Magični realizam filma

Dan i noć očiju prikovanih, umesto na veliko filmsko platno, sada na ekrane malih formata uz zvaničnu striming platformu 71. Berlinala. Pauze su retke, projekcije teku jedna za drugom, nemoguće je sve postići za svega pet festivalskih dana. Neobično iskustvo, nadam se – nikada više ponovljeno.

Fokus je na glavnom takmičarskom programu, na filmovima odabranim za takmičenje za „Zlatni medved” i ostala odličja, a u ovoj selekciji do sada su najdublje utiske ostavili libansko-kanadski film „Kutija uspomena” Joane Hadžitomas i Halila Horeige i rumunska satira „Loša sreća kuca ili Ludi porno” Radua Žudea. Iz vizuelno estetskih i magično realističkih razloga mogu im se pridružiti i filmovi „Albatros” (engleski naslov je „Drift Away”) francuskog maestra Gzavijea Bovua i naročito (upravo i samo iz ovih razloga) „Šta vidimo kada gledamo u nebo” gruzijskog autora Aleksandra Koberidzea.

Bovua – kroz svoju priču o policajcu iz malog priobalnog mesta u Normandiji, kojem jedna sudbinska noć menja život i planove za ženidbu posle 10 godina provedenih u čvrstoj vanbračnoj zajednici – ponovo pokazuje svoje majstorstvo u posmatranju emocija različitih društvenih slojeva, barata dubinama postojanja ljudske želje za smrću i otvara pitanja poimanja lične odgovornosti i gubitaka kontrole nad sobom. Reč je o prelepo snimljenom egzinstencijalističkom filmu, o gotovo arhetipskom mitu čoveka u krizi u vrsnom tumačenju slavnog francuskog glumca Žeremija Renijea...

Gruzijac Aleksandar Koberidze, u tročasovnoj sagi o ljubavi (rađeno kao koprodukcija Nemačke i Gruzije) na prvi pogled i sudbinskim razmimoilaženjima, nudi sve moguće blagodeti poetski snažnog magičnog realizma u filmskoj umetnosti. Sve ono što tako retko primetimo u stvarnosti iz svakodnevnog života Koberidze sada stavlja u film. Kapljanje vode sa ulične česme, konzerve pića koje pokreće vetar, nepravilni nizovi parkiranih automobila, zvezda koja se pomalja pored susedne zgrade, gledanje fudbalske utakmice sa Argentinom, mimoilaženje prolaznika, a možda tako isto i budućih ljubavnika... Koberidzeovi ljubavnici su prokleti, osuđeni da se odmah po prvom sudbinskom susretu probude izgledajući potpuno drugačije. Da li će se ikada ponovo spojiti? I, može li ovaj vizuelno raskošan film, nežna komedija o ljubavi i fudbalu, imati uspešnost i izvan festivalskih dvorana širom sveta?

Francuska autorka Selin Skjama vraća se ponovo na Berlinale, sada sa filmom „Mala mama” nudi svojevrsni jesenji nokturno o odrastanju i sazrevanju. Ponovo iz odlučne ženske perspektive, Skjama u ovom filmu o dve devojčice i jednoj kućici na drvetu, pesnički precizno istražuje važne trenutke u prelasku u odraslo doba, otvarajući i velika životna pitanja i ukazujući na moć pamćenja i moć mašte...

Još jedan mađarski reditelj – Bence Fligauf, ušao je u trku za nagradu „Zlatni medved”. On u filmu „Šuma – Vidim te svugde”, nastavlja tamo gde je stao 2003. u filmu koji se zvao samo „Šuma”, koji je takođe bio svojevrsna antopološka studija mikrorealizma. Fligauf sada nudi film od sedam nestalnih minijatura različitih intenziteta, sve do kulminacije s kojom se zatvara pravi psihološki kaleidoskop stvoren od likova unutar jedne porodice i u, na trenutke, klaustrofobičnoj atmosferi...

Vedrine i nade za bolju, društveno i socijalno pravedniju budućnost svih naroda i rasa, doneo je sa sobom jedan od dva dugometražna dokumentarna filma u ovogodišnjoj glavnoj konkurenciji. Reč je o još jednom nemačkom dokumentarcu, o „Gospodinu Bahmanu i njegovom razredu” autorke Marije Špet. Radnje smeštene u jednoj školi u radničkom i fabričkom gradu Štatalendorfu sa podugačkom složenom istorijom i uključivanja i isključivanja stranaca – imigranata, film Špeteove otvara pitanja gde se čovek oseća kao kod kuće, važnosti obrazovanja i pravilnih načina inkluzije stranaca. Autorkina kamera se ne odvaja od učitelja Ditera Bahmana koji je pred penzijom ni od njegovih šarenolikih đaka – došljaka iz Turske, Maroka, Bugarske, Gruzije, Kazhstana, Rusije. Prati brižno kako se odvijaju časovi i sa kakvim se genijalnim metodama služi gospodin Bahman kako bi održao učeničku pažnju i pružio im svakolika znanja koja su oni spremni da usvoje. Bar u ovom razredu i na ovom mestu se imigrantska deca osećaju kao kod kuće. Čak i slobodnija nego u sopstvenoj kući. Špeteova otvara svet školskih predmeta, širokog spektra zanata, kulture i umetnosti, slobodne razmene mišljenja i poštovanja prema profesoru koje se rađa iz njegovog duboko ljudskog i bilo kakvih predrasuda oslobođenog pristupa deci. Dobar dokumentarni film, poučan i koristan...

Iz glavnog takmičarskog programa ostalo je da se vide još iranski, japanski i dokumentarni film meksičke proizvodnje. Lista nagrađenih filmova biće poznata sutra.