Četvrtak, 23.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Inflacija tralala

Globalni dugovi se u ovom trenutku bliže cifri od 300.000 milijardi dolara i već su narasli na oko 356 procenata svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Samo u 2020. dugovi su uvećani za novih 28.000 milijardi dolara. Zaduženost država je danas na višem nivou nego što je to bila na kraju Drugog svetskog rata, kada su zbog vojnih izdataka zabeleženi istorijski rekordi

U ovom haosu izmiče šira slika. Liberalni kapitalizam je na respiratoru novčane emisije i niskih kamata. Kako bi se sakrilo da je sistem u ćorsokaku, potrebno je stvoriti utisak da sistem nije diskreditovan iznutra – dobro, možda malčice – već pre svega spolja, pandemijom i globalnim zagrevanjem

I dok dlanom o dlan, već posle 13 godina nenormalne monetarne politike i ludog štampanja novca, inflacija se konačno pojavila i u razvijenim ekonomijama. Najveće centralne banke energično su odlučile da ne preduzimaju ništa. Ako se ironija ostavi po strani, činjenica je da su centralne banke i kreatori ekonomske politike sebe doveli u gotovo nemoguću poziciju koju, bar za sada, pokušavaju da reše samo rečima.

Razvijene države, panglosijanski uverene da je sa sistemom sve u najboljem redu, u najboljem od svih svetova, započele su 2008. silovito štampanje novca i obaranje kamatnih stopa do nule, ili čak ispod nule. Mere koje su najavljivane kao privremene traju već duže od decenije. Jeftini novac je doveo do ogromnog rasta dugova država, privrede i građana, a taj proces je potom ubrzan pandemijom. Globalni dugovi se u ovom trenutku bliže cifri od 300.000 milijardi dolara i već su narasli na oko 356 procenata svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Samo u 2020. dugovi su uvećani za novih 28.000 milijardi dolara. Zaduženost država je danas na višem nivou nego što je to bila na kraju Drugog svetskog rata, kada su zbog vojnih izdataka zabeleženi istorijski rekordi.

Centralne banke uveravaju svet da nema razloga za strah i da je trenutni rast cena samo prolazni fenomen izazvan naglim postpandemijskim rastom tražnje i uskim grlima u proizvodnji i transportu. Ova vrsta optimističnih tumačenja služi da opravda politiku niskih kamatnih stopa uprkos pretećoj inflaciji. Optimizam vladara univerzuma bi trebalo da umiri finansijska tržišta i predupredi paniku. Može biti da su iskusni bankari u pravu, mada veliki broj njih ne veruje ni u sopstvena objašnjenja, ali sledi „partijsku” liniju. Uzgred, ne treba zaboraviti i da je model obračuna inflacije takav da, veoma blago rečeno, ne reflektuje stvarni rast cena. Ilustracije radi, cene nekretnina ne ulaze u obračun inflacije iako značajno utiču na finansijski život ogromnog broja ljudi.

Američka centralna banka, čiji je predsednik izjavio da još „ne razmišlja da počne da razmišlja” o podizanju kamatnih stopa, menja koncept ciljane inflacije i implicitno najavljuje ciljanje nivoa cena. Ili, prevedeno – ako je rast cena u jednoj godini niži od ciljnog, taj zaostatak se može nadoknaditi time što će se dopustiti veći rast u sledećim godinama. Više nije neophodno da inflacija bude u okviru zadatog koridora u svakoj godini, već je važno da višegodišnji prosek rasta cena ne probije zadati okvir. To objašnjava zašto centralna banka ne razmišlja da podigne kamatne stope, iako je trenutna inflacija u SAD oko pet procenata.

Evropska centralna banka (ECB), čuvena po svojoj inflacionoj strogoći, koliko juče je smatrala da se crvena lampica pali kada (godišnja) inflacija dostigne dva procenta. Sada, kada je ta stopa dostignuta, crvena lampica se ipak nije upalila. ECB je odlučila da izvrši reviziju svoje monetarne politike i dopusti da inflacija pređe dva procenta, a da pri tome ne mora da podiže kamatne stope. (Ostaviću po strani jezičku ekvilibristiku kojom je ova nova politika najavljena, kao i skepsu nemačkih centralnih bankara u vezi sa ovom promenom.)

Iza nove monetarne doktrine nazire se, sva je prilika, nemoć koja se pokušava sakriti naoko logičnim objašnjenjima. Visina globalnih dugova je takva da bi svako podizanje kamata dovelo do lančane reakcije u kojoj bi veliki broj dužnika bio potopljen. Privredni oporavak bi bio zaustavljen ili bar bitno usporen, usledila bi nova recesija praćena dužničkim krizama velikih razmera.

Ali, postoji još jedan važan motiv za promenu politike. Iako se ne udara u talambase, jasno je da samo inflatorno obezvređivanje dugova može dovesti do relativnog pada zaduženosti i da je to strategija koju su centralne banke (diskretno) odabrale. Inflacija bi značajno povećala nominalni rast BDP-a, pa bi dugovi u odnosu na tako uvećan BDP izgledali relativno niži i podnošljiviji. Nevolja sa ovim pristupom je što on ne rešava krizu već je odlaže, i što počiva više na nadi nego na pouzdanim modelima za koje inflacija baš ne haje.

U ovom haosu izmiče šira slika. Liberalni kapitalizam je na respiratoru novčane emisije i niskih kamata. Kako bi se sakrilo da je sistem u ćorsokaku, potrebno je stvoriti utisak da sistem nije diskreditovan iznutra – dobro, možda malčice – već pre svega spolja, pandemijom i globalnim zagrevanjem. Strah od pandemija, strah od klimatskih promena i njenih posledica biće, bojim se, konstanta u vremenu koje dolazi.

Ekonomista

https://nkatic.wordpress.com/

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari27
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mile
ekspanzivna monetarna politika (niske kamatne stope i štampanje novca) bi trebalo da se radi ograničeno, i to samo dok je privreda u receseji. Čim se izađe iz recesije sa tim se prestaje, u suprotnom se formoraju finansijski baloni (kao napr cene akcija 1929 ili cene nekretnina 2008). Američki budžet je u deficitu 3.13 trilliona USD u 2020. god, nemaju izbor, oni moraju da štampaju.
Rodoljub Živadinović
I gde je predlog resenja? Ne valja ovo, ne valja ono, a predloga resenja nema. Prema tome, beskoristan tekst…
Dragan Pik-lon
Sve je prolazno i relativno.Nasu ustedjevinu ne moze sacuvati nikakva banka.Sto vam daje vecu rentu na nju to vam ustvari smanjuje vrednost glavnice.Tako da cete posle 50 godina dobiti sitnis nazad.Dobro je kad ustedjevinu pretvorite u aktivu.To jest organizujete bilo koji posao koji ima tendenciju rasta.No,pokazalo se da najbolje prolaze oni koji svoju ustedjevinu polako grickaju.Tako ona izgubi najmanje vrednosti.No,ne zaboravimo sto veci riziko u ulaganje(u aktivu)to je veca dobit....
Voja
Mene bi zaista iznenadilo da g. Katic ne zna da se na zapadu nista ne desava slucajno, kao i da se i ovog trenutka, kao i svakog do sada, radi jedino i iskljucivo o pregrupisavanju kapitala. Mada, ukoliko zna za ovo, a siguran sam da zna, morao bi da prizna da je "nauka" koju je odabrao za poziv, potpuno obesmisljena (najbeskorisnija svakako jeste). A, tako nesto nije lako priznati... Ekonomija je egzaktna nauka: 2+2 je uvek 4, tako da ne moze da omane, a zasto se to redovno desava objasnih gore
Bojan
Dragi Zorane, da za svaki slučaj proverim: Vi ste bili ironični povodom Zeca?
Nebojša Katić
За Воју - На страницама политике сам већ писао „ … да је економија друштвена наука која пати од уображења да је егзактна само зато што своју голотињу скрива користећи математички инструментариј“. Такође сам упозоравао да је конструкција на којој почива „либерална економија“ заправо идеологија која се прерушила у науку. О томе о каквој науци je реч, ја немам илузија.
Miomir Stevanović
Poštovani gospodine Katiću, kad je već izvesno u kom pravcu stvari idu, recite mi, molim Vas, na koji način prosečan čovek može da sačuva vrednost svoje ušteđevine?
Markoman
Obradivu zemlju, a zlato još ni jednom nije omanulo na duži rok. Nema industrije kojoj zlato nije potrebno ok osim pornografske...
Nebojša Katić
Просечан човек ће тешко сачувати вредност своје уштеђевине, јер је скривена идеја система у коме живимо да ојађује управо најштедљивије и најодговорније „просечне“ грађане. Отуда је најбоље да куповине које сте одлагали реализујете раније. Алтернатива је и да се „коцкате“ на берзи, али у Србији је то још ризичније него у развијеном свету. Можете улагати и у образовање своје деце, као у најсигурнију инвестицију.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.