Čuda s naše pijace

Pijace nezadrživo ulaze u jesenje boje. Uz odomaćene i rekli bi, krajnje neinteresantne gomile luka, krompira, babura, ljutih papričica i ajvaruša, tikvica i patlidžana, kriju se ostrvca egzotike. Tako se recimo u Banatu, na pančevačkoj tržnici domaće robe, može naići i na raznorazna „čuda”, sve iz ovdašnjih bašti, a da ne bi bilo zabune u šta gledate, tu su i informativne kartice.

Na piljarskoj tezgi gospođe Mirjane iz Mramorka impozantan prostor zauzima nešto što izgleda kao prerasla tikvica. Ona sama veli da joj više liči na krastavac, pa je lepo na tezgi i precizirala da je reč o banana-krastavcu, a struka kaže da je to Cucumis melo – armenska dinja, kolokvijalno zmijoliki, po engleskom slengu yard-long krastavac.

Krastavac je zapravo – dinja

Posle internet istrage dolazi se i do botaničke „dijagnoze” da je armenski krastavac zapravo dinja. U ranoj fazi zrenja plod je, zavisno od sorte, od bledozelene do tamnozelene boje, ukusom i oblikom liči na krastavac i u kulinarstvu se uglavnom i koristi  kao takav, a upućeni vele da je dobar i svež i ukiseljen. Ako sačekate da sasvim sazri, plod dobija intenzivniju žutu boju, „vraća se sebi”, tj. pretvara se i jede kao dinja. Ova zanimljiva vrsta krastavca ne postaje gorka ni za vreme sušnih razdoblja, a može da naraste i do 70 centimetara. Ni u kori nema gorčine, te je nije potrebno guliti. U svetu se smatra jednim od ukusnijih krastavaca, pa je nejasno zašto je kod nas gotovo nepoznat. Vlasnica ove ponude kaže da se već umorila ponaosob objašnjavajući šta prodaje i deleći uputstvo za upotrebu. Ipak dodaje da je armenski krastavac posebno koristan onima koji teško probavljaju obične predstavnike ove vrste.

Čeri na štrafte

Na istoj tezgi, iz iste mramoračke bašte, stiže još jedna zanimljivost. Na naše pitanje kako to da paprike šilje prodaje u već odmerenim korpicama, usledila je ispravka da gledamo u paradajz! Piljarica nije znala da objasni fenomen, ali kaže da je to paradajz šljivar, mesnat i više namenjen preradi. Činija do vrha puna, sasvim sigurno paradajza, ali na štrafte. Tu se vlasnica bolje snalazi s objašnjenjima. Kaže sorta je čeri (što je vidljivo), hibridni soj.

U pomoć se dalje opet mora na internet. Tu doznajemo da čeri vuče poreklo još od Asteka, a da ime duguje trešnji, zbog toga što su plodovi po veličini slični ovoj voćki. Ovaj pančevački na pruge zove se zebra paradajz i samo je jedan u buketu desetina podvrsta svoje vrste, sličnog aromatičnog ukusa.

Bodljikavi kivano

Zatim pažnju zaokuplja okrugli, narandžasti plod, a bodljikav. Liči na voće, a po ukusu je kombinacija banane, dinje i kivija, s primesama limete. Naoružana podacima, Sefkerinka Jasmina Jovanović priča da je ovo bodljikavo čudo na njihovu njivu stiglo logično, jer su proizvođači bostana:

– Zasejali smo ga prvi put, kada sam čula da postoji afrička dinja. To je to, a zovu ga kivano, jer unutra najviše liči na kivi, a čujem da ga zovu i bodljikava dinja. Lepo rađa, bacili smo polovinom aprila semenke iz jednog ploda, a rodila je čitava njiva. Raste kao bostan na zemlji i nije zahtevan za uzgoj, jedino što smo zbog suše morali mnogo da zalivamo, a kod berbe su obavezne rukavice. Čujem da, ako se zamota u novinski papir, može da stoji i pola godine, da ne izgubi na svežini.

Dodaje da se ovo povrće – voće u Beogradu prodaje i za 1.500 dinara po kilogramu, a kod nje ide na komad i treba ga platiti 200 dinara.

Zabunu u priču dodatno unosi opis da je kivano krastavičaste teksture, s mnoštvom semenki, pa na to povrće malo i zaliči kada se preseče. Jestiv je mesnati deo, koji se zahvata kašičicom, a semenke su ukusne posebno u kombinaciji sa sladoledom ili jogurtom. Kivano, afrička dinja, dobro se slaže sa slanim sirevima, krastavcem i paradajzom. Kod nas je malo poznat, iako je još 1930. napustio Afriku i rodni Zimbabve, pa preko Novog Zelanda i Australije, najpre stigao u Južnu Ameriku, a odatle u Evropu.