Чуда с наше пијаце

Пијаце незадрживо улазе у јесење боје. Уз одомаћене и рекли би, крајње неинтересантне гомиле лука, кромпира, бабура, љутих папричица и ајваруша, тиквица и патлиџана, крију се острвца егзотике. Тако се рецимо у Банату, на панчевачкој тржници домаће робе, може наићи и на разноразна „чуда”, све из овдашњих башти, а да не би било забуне у шта гледате, ту су и информативне картице.

На пиљарској тезги госпође Мирјане из Мраморка импозантан простор заузима нешто што изгледа као прерасла тиквица. Она сама вели да јој више личи на краставац, па је лепо на тезги и прецизирала да је реч о банана-краставцу, а струка каже да је то Cucumis melo – арменска диња, колоквијално змијолики, по енглеском сленгу yard-long краставац.

Краставац је заправо – диња

После интернет истраге долази се и до ботаничке „дијагнозе” да је арменски краставац заправо диња. У раној фази зрења плод је, зависно од сорте, од бледозелене до тамнозелене боје, укусом и обликом личи на краставац и у кулинарству се углавном и користи  као такав, а упућени веле да је добар и свеж и укисељен. Ако сачекате да сасвим сазри, плод добија интензивнију жуту боју, „враћа се себи”, тј. претвара се и једе као диња. Ова занимљива врста краставца не постаје горка ни за време сушних раздобља, а може да нарасте и до 70 центиметара. Ни у кори нема горчине, те је није потребно гулити. У свету се сматра једним од укуснијих краставаца, па је нејасно зашто је код нас готово непознат. Власница ове понуде каже да се већ уморила понаособ објашњавајући шта продаје и делећи упутство за употребу. Ипак додаје да је арменски краставац посебно користан онима који тешко пробављају обичне представнике ове врсте.

Чери на штрафте

На истој тезги, из исте мраморачке баште, стиже још једна занимљивост. На наше питање како то да паприке шиље продаје у већ одмереним корпицама, уследила је исправка да гледамо у парадајз! Пиљарица није знала да објасни феномен, али каже да је то парадајз шљивар, меснат и више намењен преради. Чинија до врха пуна, сасвим сигурно парадајза, али на штрафте. Ту се власница боље сналази с објашњењима. Каже сорта је чери (што је видљиво), хибридни сој.

У помоћ се даље опет мора на интернет. Ту дознајемо да чери вуче порекло још од Астека, а да име дугује трешњи, због тога што су плодови по величини слични овој воћки. Овај панчевачки на пруге зове се зебра парадајз и само је један у букету десетина подврста своје врсте, сличног ароматичног укуса.

Бодљикави кивано

Затим пажњу заокупља округли, наранџасти плод, а бодљикав. Личи на воће, а по укусу је комбинација банане, диње и кивија, с примесама лимете. Наоружана подацима, Сефкеринка Јасмина Јовановић прича да је ово бодљикаво чудо на њихову њиву стигло логично, јер су произвођачи бостана:

– Засејали смо га први пут, када сам чула да постоји афричка диња. То је то, а зову га кивано, јер унутра највише личи на киви, а чујем да га зову и бодљикава диња. Лепо рађа, бацили смо половином априла семенке из једног плода, а родила је читава њива. Расте као бостан на земљи и није захтеван за узгој, једино што смо због суше морали много да заливамо, а код бербе су обавезне рукавице. Чујем да, ако се замота у новински папир, може да стоји и пола године, да не изгуби на свежини.

Додаје да се ово поврће – воће у Београду продаје и за 1.500 динара по килограму, а код ње иде на комад и треба га платити 200 динара.

Забуну у причу додатно уноси опис да је кивано краставичасте текстуре, с мноштвом семенки, па на то поврће мало и заличи када се пресече. Јестив је меснати део, који се захвата кашичицом, а семенке су укусне посебно у комбинацији са сладоледом или јогуртом. Кивано, афричка диња, добро се слаже са сланим сиревима, краставцем и парадајзом. Код нас је мало познат, иако је још 1930. напустио Африку и родни Зимбабве, па преко Новог Зеланда и Аустралије, најпре стигао у Јужну Америку, а одатле у Европу.