Ekološke mere moraju da prate energetiku

U tekstu „Ustanak za opstanak ispred Skupštine Srbije”, objavljenom 12. septembra u listu „Politika”, govori se o protestu više od 30 ekoloških društava, nekoliko hiljada građana i govorima javnih ličnosti sa zahtevom da vlast raskine sve ugovore s firmom „Rio Tinto” o izgradnji rudnika litijuma kod Loznice, jer će ugroziti okolinu. Premijerka, ministarke rudarstva i energetike i zaštite životne sredine sugerisale su da se sačeka izrada dokumentacije i Studije o proceni uticaja na životnu sredinu pa da se građani na referendumu izjasne o ovom projektu. Svakako treba sačekati, a u međuvremenu predložiti vlastima da se na deponiji pepela TE „Kolubara” primeni postupak zgušnjavanja mešavine vode i pepela taložnikom, pa bi se manje vode ispuštalo u deponiju, postiglo povoljnije odlaganje pepela, kao i rekultivacija deponije. Sada se u deponiju s pepelom godišnje ispuštaju dva miliona kubnih metara vode, koja odlazi u podzemne vode i reku Turiju, a pepeo se odvozi kamionima na kop, što je neekološki i košta 1,2 miliona evra godišnje. Ovaj patentirani postupak uspešno je isproban na deponiji pepela TE „Kolubara” 1990. godine.

Trebalo bi predložiti i smanjenje prisustva fenola i drugih gasova u vazduhu iz Sušare uglja Vreoci, koji isparavaju iz tople vode što se ispušta na ograđenom zemljištu nedaleko od autoklava. Rešenje je da se topla voda ohladi i tako spreči isparavanje, a da se dobijena toplota racionalno iskoristi.

Ukoliko vlast ne pristupi rešavanju ovih jednostavnih ekoloških problema, što mogu da izvedu i radnici EPS-a, može se računati da neće biti rešavani ni ekološki problemi u Obrenovcu, Kostolcu, Boru i drugim zagađenim mestima, pa ni u rudniku litijuma, jer je to problem vlasti i institucija, a onda i zagađivača.

Istoga dana u „Politici” je objavljena i Tema nedelje: „Mogu li zajedno energetika i ekologija”. Nije pitanje da li mogu – moraju. Ekološke mere moraju da prate energetiku i eliminišu sve štetne pojave. Čvrste čestice i opasni gasovi eliminišu se filterima i neutralizacijom, a otpadne vode se prerađuju. Ugalj je zagađivač, ali je jeftin, tako da primena skupe opreme, rekultivacija i ostalo treba da se uklope u cenu energije. Naš problem je što hoćemo jeftinu struju iz jeftinog uglja, a da ne ulažemo u prateću opremu, rekultivaciju i ne koristimo racionalno energiju uglja i za grejanje. Tek sada, nakon 50 godina rada termoelektrana bez odsumporavanja, gradimo ova postrojenja – kad je radni vek termoelektrana prošao, a sumporni i azotni oksidi napravili ogromnu štetu po zdravlje građana i okolinu.

Zamena uglja obnovljivim izvorima energije je neminovna, ne samo zato što je ugalj zagađivač, već i zato što će nestati.

Mioljub Stanković,
dipl. maš. inž.