Еколошке мере морају да прате енергетику

У тексту „Устанак за опстанак испред Скупштине Србије”, објављеном 12. септембра у листу „Политика”, говори се о протесту више од 30 еколошких друштава, неколико хиљада грађана и говорима јавних личности са захтевом да власт раскине све уговоре с фирмом „Рио Тинто” о изградњи рудника литијума код Лознице, јер ће угрозити околину. Премијерка, министарке рударства и енергетике и заштите животне средине сугерисале су да се сачека израда документације и Студије о процени утицаја на животну средину па да се грађани на референдуму изјасне о овом пројекту. Свакако треба сачекати, а у међувремену предложити властима да се на депонији пепела ТЕ „Колубара” примени поступак згушњавања мешавине воде и пепела таложником, па би се мање воде испуштало у депонију, постигло повољније одлагање пепела, као и рекултивација депоније. Сада се у депонију с пепелом годишње испуштају два милиона кубних метара воде, која одлази у подземне воде и реку Турију, а пепео се одвози камионима на коп, што је нееколошки и кошта 1,2 милиона евра годишње. Овај патентирани поступак успешно је испробан на депонији пепела ТЕ „Колубара” 1990. године.

Требало би предложити и смањење присуства фенола и других гасова у ваздуху из Сушаре угља Вреоци, који испаравају из топле воде што се испушта на ограђеном земљишту недалеко од аутоклава. Решење је да се топла вода охлади и тако спречи испаравање, а да се добијена топлота рационално искористи.

Уколико власт не приступи решавању ових једноставних еколошких проблема, што могу да изведу и радници ЕПС-а, може се рачунати да неће бити решавани ни еколошки проблеми у Обреновцу, Костолцу, Бору и другим загађеним местима, па ни у руднику литијума, јер је то проблем власти и институција, а онда и загађивача.

Истога дана у „Политици” је објављена и Тема недеље: „Могу ли заједно енергетика и екологија”. Није питање да ли могу – морају. Еколошке мере морају да прате енергетику и елиминишу све штетне појаве. Чврсте честице и опасни гасови елиминишу се филтерима и неутрализацијом, а отпадне воде се прерађују. Угаљ је загађивач, али је јефтин, тако да примена скупе опреме, рекултивација и остало треба да се уклопе у цену енергије. Наш проблем је што хоћемо јефтину струју из јефтиног угља, а да не улажемо у пратећу опрему, рекултивацију и не користимо рационално енергију угља и за грејање. Тек сада, након 50 година рада термоелектрана без одсумпоравања, градимо ова постројења – кад је радни век термоелектрана прошао, а сумпорни и азотни оксиди направили огромну штету по здравље грађана и околину.

Замена угља обновљивим изворима енергије је неминовна, не само зато што је угаљ загађивач, већ и зато што ће нестати.

Миољуб Станковић,
дипл. маш. инж.