Uvoz i niske otkupne cene ispraznile obore

Subotica – U poslednjih 10 godina prepolovljen je broj svinja na terenu severne Bačke, a u poslednjih godinu i po dana 80 odsto malih odgajivača, onih koji su imali do 15 svinja u oboru, prestalo je sa tovom. Ove podatke za „Politiku” iznosi Čaba Mikuška, predsednik Udruženja odgajivača svinja iz Bačke Topole.

U isto vreme, opstali su veliki odgajivači koji su i uvećali broj tovljenika. Tako slika sa terena govori da iako se beleži pad u broju svinja koje se gaje za mesnu industriju, još veći je pad u broju domaćinstava koja se time bave. Razlog je jednostavna ekonomska zakonitost: oni koji tove ispod 15 komada svinja nemaju zaradu. „Ukoliko neko tovi 200 komada svinja, na jednoj zaradi oko 500 dinara. To znači da će nakon perioda od četiri ili pet meseci, koliko traje tov, imati prihod od 100.000 dinara ukupno, ili 25 hiljada mesečno. Ali ako neko ima 15 komada svinja, te zarade nema, i nema novca za dalju proizvodnju, za dažbine, za održavanje domaćinstva”, kaže Mikuška. Mali odgajivači nastavljaju da drže po nekoliko komada svinja više kao hobi, kaže naš sagovornik, jer od toga nema finansijske koristi.

„U poljoprivredi nije lako odustati. Za bavljenje ratarstvom ili stočarstvom potrebna su velika ulaganja, ili u mehanizaciju ili u objekte, i prelazak iz jedne grane u drugu nije ni lak ni jeftin”, kaže Mikuška.

Da se stočarstvo, odnosno pre svega svinjogojstvo nalazi na prekretnici pokazuju i podaci iz Regionalne privredne komore Subotica. „Mesna industrija Srbije beleži pad od osam odsto, što je najveći pad u svim kategorijama agrara. Istovremeno, u našem regionu, a on obuhvata uz grad Suboticu i još pet opština severne Bačke i Banata, beležimo pad od 19 odsto u prehrambenoj branši”, kaže Damir Vojnić Tunić, koordinator za poljoprivredu u RPK Subotica.

Sve prazniji domaći obori posledica su proizvođačkih i trgovačkih potresa koje je Evropi donela pandemija kovida, a koji se na svom kraju lome preko malih odgajivača u našem komšiluku.

„Meni za otkup nedeljno nedostaje bar 10 svinja”, kaže jedan subotički mesar koji se snabdevao od lokalnih odgajivača. Njegovi izvori snabdevanja svežim mesom su presušili, ali za razliku od njega, trgovinski lanci nemaju problema sa snabdevanjem.

„U Evropskoj uniji postoje viškovi mesa i njene države članice beleže veliki izvoz mesa koji završava kod naših klaničara, koji više ne otkupljuju žive svinje već sveže meso koje se dalje plasira”, objašnjava Damir Vojnić Tunić.

To objašnjava i činjenicu da je ove godine uvoz svinjskog mesa u regionu severne Vojvodine porastao u proseku za 59, 5 odsto u odnosu na isti period lane. Pri tome, mi ni nismo izvezli ni jedno prase. Sagovornik iz Regionalne privredne komore kaže da je svinjarstvo karakteristično upravo za Vojvodinu, gde ova grana čini 42 odsto poljoprivredne proizvodnje.

Domaće svinjsko meso zamenilo je ono iz uvoza, a države Evropske unije obilato koriste i ono što im naš zakon omogućava da se na tržište plasira mesto koje je zamrznuto i duže od šest meseci, što je ograničenje koje važi u uniji. Sa toliko mesa iz uvoza, pala je i cena domaćeg tovljenika te se kilogram žive vage prodaje po ceni od 155 do 160 dinara.

Damir Vojnić Tunić kaže da je procena da za kilogram svinjskog mesa treba osam kilograma kukuruza, što znači da bi klaničari meso trebali da otkupljuju bar za 200 dinara.

„Svinjogojstvo ima svojstvo cikličnosti, a sada smo u fazi gde se ukrstilo nekoliko negativnih faktora, povećanje cene hrane, prisustvo afričke kuge, kao i pad otkupne cene. Ova situacije je poznata kreatorima ekonomske i agrarne politike i pred Srbijom su sada dva pravca, ili da se pomogne domaćim proizvođačima, ili da se problemi svesno ignorišu”, kaže Damir Vojnić Tunić. Poznato je da je stočarstvo nosilac agrarne proizvodnje, i naša zemlja je još daleko od toga da ono, kao u EU, čini 60 odsto poljoprivrede zemlje. Damir Vojnić Tunić ističe i da jedan od problema naših stočara je da nemaju poslovno udruženje koje bi moglo da pregovara i sa kreatorima agrarne politike, ali i klaničarima.