Od hrane za siromašne do superheroja

Nenadmašan je onaj miris pečenog kestena na otvorenoj vatri, dok košava duva, a zima tek što nije. On budi čula, greje, podseća na detinjstvo i vremena kada je ovaj naizgled obični smeđi orašasti plod bio na trpezi siromašnih, da bi prešao put do hrane s predznakom – super. Jer, jedini je od te sorte koji u sebi ima vitamin Ce, na tridesetak grama samo gram masti i manje od 70 kalorija i već to je dovoljno da se ove pozne jeseni obavezno nađe u tanjiru.

No, ima toga još.

Verovali ili ne, pitomi kesten meša se u sve, uz slana i uz slatka jela i to kao glavna rola – u čorbice, kao punjenje uz meso živine i divljači, soseve, paste, suflee, rižoto, pire, kao i poslastice. Oguljen može se kuvati, poširati u crvenom vinu, mleku, vrcati kao med ili dinstati na puteru za ukrašavanje jela, dok se kao pire s dodatkom šećera i šlaga pretvara u omiljenu zimsku poslasticu. Od kestenja se pravi brašno za hleb, a u Italiji njoke.

Kesten je i lekovit. Obiluje folatima kao da je reč o lisnatom povrću, te folnom kiselinom i vitamina B 1, B 2 i B 6. Odličan je i izvor vlakana, koja smanjuju nivo holesterola, a sadrži i niz minerala – bakar, cink, fosfor, kalijum, kalcijum, mangan i gvožđe i u ravnoteži drži krvni pritisak i blagotvorno djeluje na metabolizam kostiju. Kesten, kao i bademi i lešnici, nema gluten, a najviše sadrži skrob, baš kao kukuruz i krompir, no lakše je probavljiv, bilo kao kuvan ili pečen.

 Njegov „divlji” brat nije jestiv, ali ga i zvanična i narodna medicina savetuju kod probavnih i bubrežnih tegoba. Čaj od kestena uspešno ublažava simptome astme i bronhitisa, kao glavni sastojak krema idealan je u lečenju proširenih vena i celulita. Preporučuje se deci, trudnicama sportistima.

Kesten tera umor, bezvoljnost, popravlja raspoloženje, rečju, em je zdrav, em je ukusan. I eto razloga više da se u jesen šeta s fišecima punim kestenja, koji greju prste i dušu, dok košava duva.

KAKO KESTEN BIRATI

Najpre obratiti pažnju da su plodovi veći, sjajni, bez rupica na ljusci, što je znak da nema crva i larvi. Kad se stave u ruku, težina im mora odgovarati veličini i ne smeju imati šupalj zvuk kada se protresu.

Kesten je najbolje čuvati na hladnom mestu i ne duže od dve nedelje. Ukoliko se na nekim komadima pojave rupice, treba prebrati i odbaciti ih, jer će inače propasti sav. Na sobnoj temperaturi svež može da stoji najviše nedelju dana, posle tog vremena počinje da gubi ukus. Kestenje može da se jede samo ako je termički obrađeno. Jestivi kesteni dobijaju svoj specifičan sladak ukus usled zagrevanja.

Brašno za kolače

Kestenje termički obraditi, očistiti, zatim staviti u rernu, da se na niskoj temperaturi suši što duže. Kada je kestenje toliko tvrdo da ne može rukom da se prepolovi, u blenderu s dobrim nožem usitniti ga do finoće koja vam je potrebna za pripremu – sitnije za kolače (kao belo brašno), krupnije za testeninu (kao palenta). Brašno od kestena upotrebljava se kod pripreme kolača, naročito kod Italijana i Francuza.