Од хране за сиромашне до суперхероја

Ненадмашан је онај мирис печеног кестена на отвореној ватри, док кошава дува, а зима тек што није. Он буди чула, греје, подсећа на детињство и времена када је овај наизглед обични смеђи орашасти плод био на трпези сиромашних, да би прешао пут до хране с предзнаком – супер. Јер, једини је од те сорте који у себи има витамин Це, на тридесетак грама само грам масти и мање од 70 калорија и већ то је довољно да се ове позне јесени обавезно нађе у тањиру.

Но, има тога још.

Веровали или не, питоми кестен меша се у све, уз слана и уз слатка јела и то као главна рола – у чорбице, као пуњење уз месо живине и дивљачи, сосеве, пасте, суфлее, рижото, пире, као и посластице. Огуљен може се кувати, поширати у црвеном вину, млеку, врцати као мед или динстати на путеру за украшавање јела, док се као пире с додатком шећера и шлага претвара у омиљену зимску посластицу. Од кестења се прави брашно за хлеб, а у Италији њоке.

Кестен је и лековит. Обилује фолатима као да је реч о лиснатом поврћу, те фолном киселином и витамина Б 1, Б 2 и Б 6. Одличан је и извор влакана, која смањују ниво холестерола, а садржи и низ минерала – бакар, цинк, фосфор, калијум, калцијум, манган и гвожђе и у равнотежи држи крвни притисак и благотворно дјелује на метаболизам костију. Кестен, као и бадеми и лешници, нема глутен, а највише садржи скроб, баш као кукуруз и кромпир, но лакше је пробављив, било као куван или печен.

 Његов „дивљи” брат није јестив, али га и званична и народна медицина саветују код пробавних и бубрежних тегоба. Чај од кестена успешно ублажава симптоме астме и бронхитиса, као главни састојак крема идеалан је у лечењу проширених вена и целулита. Препоручује се деци, трудницама спортистима.

Кестен тера умор, безвољност, поправља расположење, речју, ем је здрав, ем је укусан. И ето разлога више да се у јесен шета с фишецима пуним кестења, који греју прсте и душу, док кошава дува.

КАКО КЕСТЕН БИРАТИ

Најпре обратити пажњу да су плодови већи, сјајни, без рупица на љусци, што је знак да нема црва и ларви. Кад се ставе у руку, тежина им мора одговарати величини и не смеју имати шупаљ звук када се протресу.

Кестен је најбоље чувати на хладном месту и не дуже од две недеље. Уколико се на неким комадима појаве рупице, треба пребрати и одбацити их, јер ће иначе пропасти сав. На собној температури свеж може да стоји највише недељу дана, после тог времена почиње да губи укус. Кестење може да се једе само ако је термички обрађено. Јестиви кестени добијају свој специфичан сладак укус услед загревања.

Брашно за колаче

Кестење термички обрадити, очистити, затим ставити у рерну, да се на ниској температури суши што дуже. Када је кестење толико тврдо да не може руком да се преполови, у блендеру с добрим ножем уситнити га до финоће која вам је потребна за припрему – ситније за колаче (као бело брашно), крупније за тестенину (као палента). Брашно од кестена употребљава се код припреме колача, нарочито код Италијана и Француза.