Petak, 27.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: NEBOJŠA MILENKOVIĆ, istoričar umetnosti i pisac

Čitalac ne sme da se dosađuje

Pored glamura, Ninova nagrada ima i svoju demonsku prirodu koja se, pre svega, ogleda u činjenici da je mnogim piscima koji je nisu dobili (a bogme i nekim laureatima) doslovno uništila živote
Личним искуством могу посведочити како се овде не прашта имање кичме, интегритета, става (Фото: Мања Холодков)

Volim Nabokovljevu tezu po kojoj najbolji siže literature svakog pravog pisca predstavlja sâm stil. Svoje knjige ne zasnivam na dve i po teme koje onda razglabam dok ne udavim i sebe i druge, kaže Nebojša Milenković, autor romana „Savršen antitalenat za sreću”, objavljenog pre tri meseca u izdanju „Akademske knjige”. Ovih dana priprema se drugo izdanje ove knjige, koja je bila i u užem izboru za Ninovu nagradu. Reč je o drugom romanu ovog istoričara umetnosti, poznatog po britkim izjavama u javnosti o društvenim i političkim temama.

– U prethodnoj knjizi pišem kako je u književnosti najvažnije sačuvati neizvesnost sledeće rečenice, i tu se ništa nije promenilo. Što nije spontano lako se prepozna, a što je višak – neminovno štrči. Pisac, prosto, ne sme da blefira, kao što ni čitalac ne sme da se dosađuje – kaže Milenković, koji u romanu primenjuje koncept prelaska iz lika u lik, kao i elemente stvarnosne proze, što mu obezbeđuje čitljivost.

Opis opsade Sarajeva devedesetih u vašem romanu do te je mere autentičan da je teško poverovati da u tom vremenu niste bili na licu mesta. Kako ste postigli tu autentičnost?

Priča o opsadi Sarajeva, kao neka vrsta romana u romanu, povest je o onome što prećutkujemo, praveći se da se nije dogodilo, identično načinu na koji deca pokušavaju ignorisati mrak. Svaki put kad odem u taj grad praćen sam jezivim osećajem kako sa okolnih brda i na mene (još) vrebaju nevidljivi snajperisti. Možete misliti koliko je tek strašno s takvim užasom živeti. Opsada Sarajeva jedna je od najvećih sramota naroda kom pripadam, kao što su i zločini nad sarajevskim Srbima najveća sramota branilaca ovog grada. O samoj opsadi čitao sam sve što mi je bilo dostupno – od spisa Haškog tribunala, veb-portala, preko poezije do romana – i često bih se suočio s nepodnošljivom ostrašćenošću ili jednostranošću. Čak je i odlomak iz romana objavljen na portalu „Buka” izazvao pravi rat na njihovom fejsbuk profilu. Sa te strane, zadovoljan sam što se knjiga ne dopada nacionalistima s obe strane. A njome sam – kroz povest o majci i kćerki koje u prvim danima opsade s Grbavice, iz zgrade u kojoj je živeo i Zdravko Čolić, prelaze na Marindvor kako bi brinule o ujni, zatim i kroz jednu postratnu ljubavnu romansu – pokušao da ispričam priču o tome kako je opsadom Sarajeva poražena ljudskost. Autentičnost, pre svega, dugujem divnim Sarajkama i Sarajlijama (čija imena navodim na kraju knjige), koji su smogli snage – što je za njih, ali i mene znalo biti krajnje potresno – ne samo da se sećaju već i da se mentalno vrate u to vreme. Te lične priče, uz istorijske činjenice, pomogle su mi da fikciju, kako u prikazu knjige primećuje i Dragan Velikić, pretvorim u fakciju o vremenu i raspadu zemlje koju čitaoci poznaju iz ličnog iskustva.

Jedan od vaših junaka, pisac Igor Basarić, kojem je izmakla Ninova nagrada jer je „još mlad, ima vremena za njega”, kaže kako je ovu nagradu trebalo ukinuti još kad ju je, progonjen palanačkom zlobom, vratio Danilo Kiš. Kako vi gledate na sve ovo što se dešava oko Ninove nagrade poslednjih godina?

Mada na spisku njenih laureata ima pravih romančina, romana, romančića, ali i knjiga koje su ispod svakog literarnog proseka, činjenica je da takozvani običan čovek uspešnost pisanja i pisaca u ovoj, a i prethodnoj zemlji, samerava činjenicom da li je onaj koji piše dobio Ninovu nagradu ili mu je ona izmakla. Pored glamura, ona ima i svoju demonsku prirodu koja se, pre svega, ogleda u činjenici da je mnogim piscima koji je nisu dobili (a bogme i nekim laureatima) doslovno uništila živote. Otuda iz slične frustracije moj junak ide korak dalje, postajući zaokupljen idejom o likvidaciji članova Ninovog žirija. Najpre kroz knjigu koju piše, potom i u realnosti. Što se „dešavanja” tiče, mislim da o nagradi, žiriju i njegovim odlukama svakako treba diskutovati i polemisati, ali na razložan i argumentovan, a ne na prizeman i pakosno-banalan način. Ta diskusija treba, recimo, da se odvija u „Politici” ili listu „Danas”, a ne u „Kuriru” i „Informeru”. Pristankom na retoriku „toaletoida” i pisci postaju deo tabloidnog blata kojem bi morali predstavljati antipod. Pitanje je, naravno, koliko je sve upereno protiv žirija, a koliko protiv same nagrade. Koliko god mi bili zbunjeni pojedinim odlukama žirija, srpska kultura diskvalifikacijom ili marginalizacijom Ninove nagrade ne bi dobila apsolutno ništa. Upravo je suprotno!

Ovaj svet nije krojen po meri nas, autsajdera, kaže lik u vašem romanu. Očigledno svi postajemo autsajderi jer današnjem svetu na globalnom nivou ne odgovaraju ni pamet, ni čestitost, ni vaspitanje, ni kultura?

Osećaj autsajderstva mojih junaka uzrokovan je očajničkom potrebom da promene živote kojima nisu zadovoljni s jedne, i osvedočenjem da ono što je u životu najvažnije često odrede okolnosti (bilo lične bilo istorijske), s druge strane. Nezadovoljni svojim emotivnim, seksualnim i profesionalnim životima oni pokušavaju da dokuče kako bi njihove sudbine izgledale da su imali hrabrost da sami budu ili postanu drugačiji. Analiziraju greške koje su pravili, shvatajući kako trenuci, čak i čitavi životi, koje su propustili jednostavno ne mogu da se vrate…

Roman se završava u danu ubistva Zorana Đinđića, a vaš junak kaže kako smo plačući za Đinđićem zapravo plakali nad sobom, nad propuštenim prilikama i „nad Srbijom jednomišljenika koja mu nikad nije oprostila što je bio toliko drugačiji – ovde gde se svaka individualnost tretira gore nego zločin”. Šta se u ovoj sredini još ne prašta?

Za razliku od ostalih smrti, gde lakonski konstatujemo kako posle njih ništa neće biti isto, za Zoranom Đinđićem plakali smo upravo zbog svesti kako će, njegovim ubistvom, u Srbiji sve ostati beznadežno isto. Ta smrt postala je nekom vrstom orijentira kojim svakodnevno sameravamo dubinu i gustinu vlastite beznadežnosti. Zanimalo me šta se sa ljudima iz njegove posmrtne povorke dogodilo kasnije. A na vaše pitanje ličnim iskustvom mogu posvedočiti kako se ovde ne prašta: imanje kičme, integriteta, stava i spremnosti da, bez obzira na eventualne posledice, govorite ono što mislite. Čak i kad to činite isključivo u vlastito ime ili, možda, upravo tad...

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Срба Олуић
Déjà vu.
Мали Ђокица
Да ли сте писали и о опсади аеродрома која је трајала много краће, стварно, и која је спречавала Србе да побегну из сарајевских логора, остављајући станове, куће, аутомобиле.........?
Stevo
Čovek sa integritetom, koji mnogima postavlja pitanje: " Da li je bilo baš tako?"

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.