Nedoslednost, od Nirnberga do Haga

„Buš je odgovoran za smrt više nevinih ljudi od Al Kaide.” Citirani, izvesno provokativni zaključak nije potekao sa sajta, ili iz neke od emisija „Al Džazire”. Bio je sastavni deo udarnih naslova nekoliko prošlonedeljnih reportaža i komentara u nemačkoj štampi. Crpio je svoje poreklo iz takozvane blog-rasprave koju je, kao prvi, podstakao severnobavarski list „Nordbajrišer kurir”.

Naumi i ciljevi inicijatora, naravno i autora ostalih nemačkih medija koji su prihvatili tematiku, bili su pragmatične prirode. Uoči prošlonedeljne posete Baraka Obame Berlinu, bila je uočljiva namera da se predoči nemačkoj javnosti kakve opasnosti nosi, i donosi, prošireni vojni angažman – čak i ako je u pitanju takozvana akcija posvećena očuvanju ili uspostavljanju mira – koji je demokratski kandidat za predsednika SAD nameravao da predloži Nemačkoj.

U neizbežnom pojašnjenju, nemačke kolege su pokušale da ublaže ton. Sažeto je rečeno da je u vojnim operacijama SAD i njenih saveznika, u ratu protiv terorizma, stradalo više (valjda kolateralnih) žrtava, nego što su Bin Laden i njegova Al Kaida pokosili u ime Alaha.

Uz ovaj pokušaj odvraćanja nemačke javnosti da prihvati sugestiju o širem angažovanju u vojnim akcijama zapadnih sila – izvesno u za tamošnje prilike i okolnosti senzacionalnom tonu – usledio je istovremeni pokušaj pravdanja kolateralnog ubijanja – postojanjem plemenitih namera, kao što je odbrana globalne demokratije. Takvi argumenti, ipak, ne bi mogli, ni smeli, da služe kao paušalno opravdanje. Još je manje prihvatljivo izbegavanje predstavnika javnog mnjenja da glasno i jasno kažu da je ovde reč o ubijanju nevinih i nedužnih.

Stradanja nevinih, u novijoj istoriji, u prošlom i na početku ovog veka, relativizovana su, ili su preuveličavane strahote, u zavisnosti ko je za njih bio odgovoran. Pobednici ili pobeđeni. Od epohe suđenja nacističkim zločincima u Nirnbergu, sve do serije suđenja vinovnicima i počiniocima ratnih zločina na tlu bivše Jugoslavije, u Hagu, preovladavala je strategija merenja dvostrukim aršinima. Štaviše, krivci koji su ocenjeni kao korisni, budući saradnici, oslobađani su optužbi. Tako je bilo sa Vernerom fon Braunom, koji je izumeo rakete Fau 1 i Fau 2. Pošteđen je i počastvovan u SAD, da bi postao glavni inžinjer njihove svemirske agencije NASA...

Osim Ričarda Niksona, koga je kao vinovnika Votergejt afere, ipak, sustigla sudbina, niko nije među pobednicima iz Drugog svetskog rata, ili među vinovnicima potonjih ratova izveden pred lice pravde.

U Hagu je, u međuvremenu, osnovan i međunarodni sud za ratne zločine. Buš i njegovi prethodnici neće pred njim odgovarati – SAD ga ne priznaju. Ako Džon Mekejn, republikanski kandidat za predsednika SAD, ostvari svoj izborni naum, izvesno će njegovom uspehu doprineti fama da je bio ratni heroj. Mekejn, kao pilot ratne avijacije SAD bombardovao je civilne ciljeve u Severnom Vijetnamu. Tako nešto se pred haškim sudom za bivšu Jugoslaviju nije smatralo herojstvom. Nekoliko visokih oficira, prevashodno onih srpske nacionalnosti, osuđeno je na visoke zatvorske kazne – zbog kršenja običaja rata, (sa)učestvovanja u ratnim zločinima, zbog podsticanja genocida i tako redom.