Недоследност, од Нирнберга до Хага

„Буш је одговоран за смрт више невиних људи од Ал Каиде.” Цитирани, извесно провокативни закључак није потекао са сајта, или из неке од емисија „Ал Џазире”. Био је саставни део ударних наслова неколико прошлонедељних репортажа и коментара у немачкој штампи. Црпио је своје порекло из такозване блог-расправе коју је, као први, подстакао севернобаварски лист „Нордбајришер курир”.

Науми и циљеви иницијатора, наравно и аутора осталих немачких медија који су прихватили тематику, били су прагматичне природе. Уочи прошлонедељне посете Барака Обаме Берлину, била је уочљива намера да се предочи немачкој јавности какве опасности носи, и доноси, проширени војни ангажман – чак и ако је у питању такозвана акција посвећена очувању или успостављању мира – који је демократски кандидат за председника САД намеравао да предложи Немачкој.

У неизбежном појашњењу, немачке колеге су покушале да ублаже тон. Сажето је речено да је у војним операцијама САД и њених савезника, у рату против тероризма, страдало више (ваљда колатералних) жртава, него што су Бин Ладен и његова Ал Каида покосили у име Алаха.

Уз овај покушај одвраћања немачке јавности да прихвати сугестију о ширем ангажовању у војним акцијама западних сила – извесно у за тамошње прилике и околности сензационалном тону – уследио је истовремени покушај правдања колатералног убијања – постојањем племенитих намера, као што је одбрана глобалне демократије. Такви аргументи, ипак, не би могли, ни смели, да служе као паушално оправдање. Још је мање прихватљиво избегавање представника јавног мњења да гласно и јасно кажу да је овде реч о убијању невиних и недужних.

Страдања невиних, у новијој историји, у прошлом и на почетку овог века, релативизована су, или су преувеличаване страхоте, у зависности ко је за њих био одговоран. Победници или побеђени. Од епохе суђења нацистичким злочинцима у Нирнбергу, све до серије суђења виновницима и починиоцима ратних злочина на тлу бивше Југославије, у Хагу, преовладавала је стратегија мерења двоструким аршинима. Штавише, кривци који су оцењени као корисни, будући сарадници, ослобађани су оптужби. Тако је било са Вернером фон Брауном, који је изумео ракете Фау 1 и Фау 2. Поштеђен је и почаствован у САД, да би постао главни инжињер њихове свемирске агенције НАСА...

Осим Ричарда Никсона, кога је као виновника Вотергејт афере, ипак, сустигла судбина, нико није међу победницима из Другог светског рата, или међу виновницима потоњих ратова изведен пред лице правде.

У Хагу је, у међувремену, основан и међународни суд за ратне злочине. Буш и његови претходници неће пред њим одговарати – САД га не признају. Ако Џон Мекејн, републикански кандидат за председника САД, оствари свој изборни наум, извесно ће његовом успеху допринети фама да је био ратни херој. Мекејн, као пилот ратне авијације САД бомбардовао је цивилне циљеве у Северном Вијетнаму. Тако нешто се пред хашким судом за бившу Југославију није сматрало херојством. Неколико високих официра, превасходно оних српске националности, осуђено је на високе затворске казне – због кршења обичаја рата, (са)учествовања у ратним злочинима, због подстицања геноцида и тако редом.