Osluškivanje naroda

U ime građana Srbije, molim poštenog nalazača da ukoliko negde nađe izgubljenu političku mudrost odmah obavesti vlast i opoziciju. Naime, nestala je negde u danima hapšenja dr Dabića i najverovatnije se još krije na teritoriji Beograda. Voli mračna i hladna mesta podsvesti.

Savetujemo da budete krajnje oprezni, jer je, iako sitna, nerazvijena i neugledna, izuzetno agresivna, napada moždane ćelije i izaziva teške oblike crevnih oštećenja...

Do tada, šta nam Bog da, a, izgleda, neće mnogo dobrog. Jer, kakvo dobro očekivati u državi čiji predsednik sabajle prvo prelista preteću poštu koja mu je stigla minule noći, pa tek onda prione na državničke poslove?!

Boris Tadić, kako čujemo, ne stiže da odgovori na silna pisma obožavalaca, koji uglavnom ištu nešto njegovo za uspomenu – glavu, ponajviše. Nekada je i potpisana fotografija bila sasvim dovoljna...

Elem, nije mi namera da branim njegov lik i delo, međutim, strašno je to što se čini!

Ne samo zbog Tadića, koliko zbog nas. Ako za njegovu glavu „spremaju” panj, nad našima je sekira, već. Drže je, rekoh, i vlast i opozicija i nije pitanje hoće li zamahnuti, nego – kada će? Spremni su da zarad „dobrobiti” naroda podnesu i najveću žrtvu – narod!

Međutim, da uvek može gore dokaz su ingeniozne ideje nekakvih dušebrižnih eksperata koji za rešenje problema predsednikove korespondencije predlažu sasvim inventivno rešenje – ozvučavanje Srbije?!

Javile se mudre glave iz svojih legala, pa predlažu apsolutnu kontrolu elektronske i svake druge pošte, ni manje ni više, nego zarad zaštite demokratije?! Kao što se i ratom štiti mir...

Čovek valjda najviše uživa u slobodi ako mu je ograničena?! Otprilike, kao i umovi tih bezbedonosnih gurua koji, eto, u svemu tome ne vide baš ništa loše...

Za početak da probamo sa poštom pa kad se narod privikne da pređemo na telefone i „bubice” po kancelarijama. Međutim, nepovredivost doma ne dovodi se u pitanje. Tu će, valjda, insistirati na starom dobrom sistemu potkazivanja...

Ubeđeni su da je Staljinov vid demokratije jedino rešenje za brljivu Srbiju u kojoj se previše piše i govori, a premalo sluša...

Naravno, sve bi se to činilo toliko diskretno da običan čovek ne bi ni primetio naročitu razliku u odnosu na dosadašnji život. Nije njihova ideja da sužnjima bude neprijatno, već da oni u svakom trenutku imaju uvid u to koliko im je prijatno.

Možda, ako ideja zaživi, prihvatiti koncept „Velikog brata” i na referendumu izabrati kojim bi to danom u nedelji specijalizovane službe saopštavale javne nominacije, a kojim bi, nominovani, bili javno izopštavani iz zajednice...

U susret svemu tome, dok se još ne beleži, evo da javno iskažem svoj stav: Izem ti i vlast i opoziciju – isti su. Sve bi dali da „čuju” narod, ali ne i da ga saslušaju...

Najpametnije bi im bilo da iskoriste priliku dok je doktor Dabić još u Srbiji da im objasni osnovne principe tihovanja...