Putin protiv Kremlja

Izabravši za sebe posle stolovanja u Kremlju vladu, Putin dolazi na mesto s kojeg može preobraziti Rusiju.
Taj nagovešteni, ali nedovršeni posao je ogroman. Putin će morati da ruši i sruši arhitekturu besprimerno velike korupcije. Biće potrebno da uspostavi nepostojeće poverenje u zakon, da se stara o dovođenju ekonomskih reformi do kraja, i pretvaranju petro-države u modernu industriju. I, na kraju, moraće sam da gradi i izgradi oružane snage, jer Rusija ima korumpirane generale, ali nema armiju.
Da bi ostvario to što je naumio, šef Rusije je prinuđen da najpre detronizuje Kremlj - savremenu zamenu za dvor spletkaroša pod skutovima apsolutne vlasti cara.

Feudalno ustrojstvo Kremlja, preuzeto uz objašnjenje da je drugačije "teško vladati Rusijom", preobratilo se u omču oko njenog vrata. Apsolutizam predsedničke vlasti kumovao je pri prvoj, a ako Putin nekim slučajem ne uspe - verovatno bi bio glavni faktor i neke sledeće pljačke Rusije.

Ovog puta, s neooligarhijom kremaljskih klanova "bezbednjaka" na mestu Berezovskog i drugih.

Kako će i da li će Putin u tome uspeti?

Verovatno tako što će (kako stvari stoje) još jedanput promeniti saveznika i, posle oslonca na "oligarhiju" Jeljcina, pa na "čekiste" protiv "oligarhije", sada prvi put pozvati u pomoć narod. Ogromnu masu Rusa, koji "veruju Putinu". Putin će investirati u preobražaj kapital ličnog, besprimerno velikog ugleda.

Potencijal uticaja tog činioca najbolje je dočaran predizbornom pojavom Jedinstvene Rusije. Partija vlasti će preuzeti Dumu, isključivo zahvaljujući pojedinosti što je to "partija Putina". Na listi predloženih je Putin.

Prelaskom Putina među deputate (dabome, po isteku mandata u Kremlju, marta sledeće godine), postaje sasvim periferno pitanje ko će "naslediti Putina". Kremlj će u nastavku biti lišen esencije današnjih predsedničkih ovlašćenja. Težište vlasti prelociraće se bliže predsedniku vlade, vladi i parlamentu. A to je prostor koji će uz pomoć partije na vlasti kontrolisati Putin. I to bez ograničenja u broju ponovljenih mandata, s obzirom na to da su mandati vlada stvar birališta.

Ukoliko se pokaže da ova priča nije novinarska fikcija potpisanog autora, već rezime neposredno predstojećeg u Rusiji - predsednikovo ukidanje carstva u ime početka s parlamentarizmom je ruski istorijski preokret. Ta zemlja nikada nije bila u vlasti vlade i parlamenta.

Reforma ruskog ustavnog uređenja biće, ako usledi, još jedna, moguće i presudna, potvrda da je današnji predsednik svojom političkom dušom Evropljanin. Zapadnjak, kakvim su ga pojedini Evropljani na zapadu kontinenta i do sada doživljavali - možda samo prinuđen da se drži De Golovog, iz šezdesetih: Reforme da, ali ne haos!