Nije lako biti mlad, niti biti žena

Subotica – Snažni ženski glasovi dominirali su četvrtog dana novinarske konferencije na Paliću. Jedna za drugom ređale su se autorke koje su govorile o pojedinim važnim društvenim temama i problemima, poput odrastanja u vreme socijalnih mreža, odnosima prema migrantima, ženama koje ujedinjuju isti problemi bez obzira na kulturne razlike, te o gotovo nepovratnom uništenju naše životne sredine ili o gubitku krova nad glavom.

U okviru glavnog takmičarskog programa prikazan je „Devojački film” finske autorke Ali Hapasalo, za koji su scenario o mukama odrastanja pisale Ilona Ahti i Danijela Hakulinen. Hakulinen je prisustvovala projekciji na Paliću i otkrila da je scenario pisan punih osam godina, ali i da se raduje što ona nije morala da odrasta u vreme društvenih mreža i pametnih telefona.

– Sve to izgleda kao sloboda, ali postoji pritisak kako se predstaviti, osobu posmatra više očiju nego ikada do sada. Postoje pametni mladi ljudi koji su otporni na to, ali je svakako danas teško biti mlad, izazovno je biti mlada devojka – kaže Hakulinen.

(Foto: A. Isakov)

Scenaristkinja je govorila o tome kako su odlučile da predstavljanje briga odrastanja i prihvatanja u društvu svedu na događaje od tri petka i jedne subote. Prema njenim rečima, film je prikazan u pedeset zemalja, što pokazuje da su i pored određenih nordijskih elemenata, prikazani internacionalni problemi odrastanja mladih.

Marija Draguš, Rumunka poreklom iz Nemačke, jedna je od protagonista filma Kristijana Munđija „Magnetna rezonanca”.

„Od reditelja sam dobila deo scenarija koji se odnosi na mene, i objasnio mi je sve što se tiče mog lika, ali mi nije rekao zbog čega, niti sam i ja znala kako će se film odvijati. Munđiju daje jasne granice u kojima se krećete, meni to daje slobodu, osećam se sigurno i rad sa njim je kao master klas – rekla je Marija Draguš.

Film koji se bavi i pitanjima ksenofobije, odnosima među ljudima koje pokreću nagoni, pre mesec dana je prikazan u Kanu i projekcija od 23.00 časa na Letnjoj pozornici na Paliću bila je njegova srpska premijera. Ovaj film je i zbog svojih pojedinih realističnih scena bio tema o kojoj se najviše razgovaralo i među novinarima i kritičarima.

„Mislim da Munđiju snima filmove da bi podstakao raspravu među ljudima, ovakve rasprave su prisutne svugde, ima ih u svakoj porodici”, smatra Draguš.

U „Bioskopu Sabaja” u programu „Paralele i sudari”, umetnice Orit Fouks Rotem iz Izraela, devet Arapkinja i Jevrejki nalaze se u jednom prostoru, a učesnica u filmu Liora Levi objasnila je da naziv filma znači praktično bioskop u zatvoru. Film je snimljen u enterijeru u kratkom vremenu od dvadesetak dana, same učesnice su snimale pojedine delove svog života.

– U fokusu filma nije pripadnost različitim kulturama već da su žene svugde iste i imaju iste probleme – kaže Liora Levi.

U središtu interesovanja i publike i medija najčešće su ova dva takmičarska programa, ali u okviru programa Ekološki dokumentarci progovara se o nekim od najaktuelnijih tema današnjice, kao recimo o tome kako ćemo se grejati. Film „Ovo je naša kuća” odvija se u Kaknju koji živi i, čini se, umire od eksploatacije uglja. Majda Ibraković, producentkinja filma, govorila je o tome da je rad na ovom filmu bio zanimljiv jer ga potpisuju tri reditelja, Diogo Pereira, Lamia Šabić i Lučano Perez Savoj, te da film ima svoju dokumentarnu ali i vizuelnu važnost. Ono što ostaje kao jedna od najsnažnijih poruka filma, parafrazirajući reči jedne od intervjuisanih meštanki okolnih sela koja nestaju, jeste da je termoelektrana država u državi. U BIH to je tako, jer termoelektrana i diktira i krši propise i suprotstavlja se lokalnoj zajednici ako nešto i pokuša.

Mađarski film „Prinudno iseljenje” obrađuje i nama blisku temu: kada sudski izvršitelj zakuca na vrata staračkog domaćinstva da bi ga iselio. Tu stupa na scenu nevladina organizacija „Grad pripada svima” sa sedištem u Budimpešti, čiji aktivisti formiraju živi lanac kako bi zaštitili nesrećne stanare od situacije u kojoj svako može da se nađe. O filmu je govorila mlada glumica Blanka Mesaroš, inače subotička snaja, a film o teškoj temi progovara duhoviti i ironično.

Prethodne večeri na sceni Letnje pozornice Stefanu Arsenijeviću i Zrinku Ogresti uručene su nagrade Asocijacije filmskih festivala Srbije čiji su filmovi „Banović Strahinja” u kategoriji domaćih igranih filmova, i „Plavi cvet” u kategoriji srpskih manjinskih produkcija, proglašeni najboljima.