Sreda, 05.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Gurman poput biskupove mačke

U knjizi „Beleške iz Lotrekove kuhinje” Mirjel Lakroa i Paskala Prengarba, mogu se naći i recepti koji odražavaju zaljubljenost Anrija de Tuluz-Lotreka u gastronomiju
(Фотографије из књиге)

Bolje je umreti na vrhuncu neke strasti nego polako venuti s godinama. To bi mogla da bude maksima slikara nepresušnog apetita za životom Anrija de Tuluz-Lotreka, koji je večnim učinio Monmartr, umetnička i boemska mesta Pariza, lepotu frivolnih žena, slobodu njihovih pokreta, linije energičnih tela, neobična lica, scene iz cirkusa, kabarea, baleta. Uradio je ukupno 737 slika, 275 akvarela, 369 litografija i 5.000 crteža.

Iako je postojao samo 37 godina, koliko je imao i njegov prijatelj Van Gog kada je napustio ovaj svet, živeo je kao kralj. Voleo je ne samo da pije dobra vina, kao dete vinske regije, već je imao istančan i aristokratski ukus za dobar zalogaj, koji je odnegovan u njegovoj plemićkoj porodici. Tačnije u Albiju, u dvorcu Bosk, gde je rođen 24. novembra 1864. godine, kao Anri Mari Remon de Tuluz-Lotrek-Monfa, potomak grofova, vojvoda, markiza.

U knjizi „Beleške iz Lotrekove kuhinje” Mirjel Lakroa i Paskala Prengarba, u izdanju „Službenog glasnika” i prevodu Nataše Marić, nižu se fotografije koje je snimio Pjer Lise-Penato, originalni radovi i plakati Tuluz-Lotreka, kao i porodične slike, uz dizajn Vensana Amijela. Mirjel, pravnica i voditeljka radio-emisija o književnosti, pozorištu i kuvanju, i Paskal, koji je završio hotelijersku školu i ljubitelj je kuvanja, kupili su dvorac Morinijer u Andrezeu i pretvorili ga u smeštaj sa noćenjem uz obroke pripremljene od domaćih namirnica. Objavili su zajedno i beleške iz kuhinje Žorž Sand i iz kuhinje Kolet.

U roditeljskoj kući Anri de Tuluz-Lotrek je od detinjstva uživao u vrsnoj hrani, a često je boravio i na porodičnom imanju majke Adele, u dvorcu Seleran, u Langdoku. Njegov otac grof Alfons veliki je lovac i jahač, posmatrajući njega Anri odmalena slika konje, lovačke pse, prizore iz lova. Obedovanje je za njih poseban ritual, u čast hrane sedi se uspravno, batler prinosi specijalitete u belim rukavicama.

„Tokom čitavog svog kratkog života, Anri de Tuluz-Lotrek će kuvanje uznositi na nivo čiste umetnosti. Još dok je bio veoma mlad, porodica ga uvodi u svet užitaka za nepce, a sa alhemijom ukusa ga naročito upoznaje majka. Gleda baštovane i kuvare kako se vrzmaju dok rade, a često i sam kuva, praveći se važan na tabureu ispred šporeta”, pripovedaju autori. Imanja njegove porodice puna su domaćih životinja. Jaja, mleko i puter uvek su bili sveži za pripremanje deserta; obroci od divljači, pečuraka i drugog povrća bili su upotpunjeni lešnicima, kestenjem, tartufima. Stolovi su izgledali kao umetnička dela.

Pošto je lomio obe noge (lekari su objašnjavali urođenu koštanu slabost bliskim krvnim srodstvom njegovih roditelja) sve više je sedeo i slikao. U tinejdžerskim godinama njegove noge prestale su da se razvijaju u odnosu na telo, tako da se kasnije šalio da ne bi ni postao slikar da su mu noge bile duže. Postao je deo mlade slikarske ekipe okupljene oko ateljea profesora Fernana Kormona, sjajnog crtača. Upoznao je Van Goga, koji mu je postao prijatelj, ali i rival u ljubavnim poduhvatima. Naslikao je Van Gogov čuveni portret.

„Piću mleko kada krave budu brstile grožđe”, bila je Tuluz-Lotrekova pozivnica za useljenje u novi i kupljen stan u pariskoj ulici Frošo, kao mala burleskna oda njegovom ludom životu. Naime, on je pio 340 litara vina godišnje, uz epizode apsinta i konjaka. Pravio je urnebesne žurke, posećivao je kafee, zabave na brodovima, balove, opere, noćevao je u bordelima, iz prvog reda posmatrao je igračice kan-kana u „Mulen ružu”, od kojih je samo jedna solistkinja nosila donji veš u boji. Anri je prijatelje pozivao u svoj stan, ujedno i atelje, gde je služio vina sa porodičnog imanja Malrome i šampanjac koji je nabavljao fotograf Moris Giber, uz mesne prerađevine, testa punjena mesom, guščju paštetu. „Gurman sam poput biskupove mačke”, govorio je Anri, Gaskonjac, koji je kuvao iz umetničkih pobuda. Da bi sprečio goste da piju vodu, u bokale je stavljao zlatne ribice...

Tuluz-Lotrek preminuo je 1901, a 1930. godine Moris Žoajan, njegov prijatelj iz detinjstva i biograf, objavio je prvo izdanje „Kuhinje gospodina Momoa”, od čega je sačuvano samo stotinak primeraka. Ova knjiga sadrži 197 recepata i 400 ilustracija koje je Anri uradio.

Ovaj otkačeni šef i barmen znao je da pravi ubitačne koktele, da napije sto ljudi, a da on ostane trezan. Posle predjela i glavnog jela, goste bi dovodio do svojih slika, naglašavajući da je to desert...

Od napornog noćnog života u Parizu, leti se odmarao u Malromeu, kod brižne majke i uvek u društvu prijatelja, kao i u Arkašonu. Anri je voleo da sprema po receptima iz detinjstva, ali uvek je smišljao nove kombinacije, poput govedine „malrome”, mesa koje se dugo dinstalo u pećnici sa artičokama i služilo uz povrće iz bašte pripremljeno na ulju i belom luku. Još neki od recepata koji dočaravaju njegovu zaljubljenost u gastronomiju jesu: narezak od masne guščje džigerice u portu, šampinjoni u sosu od pavlake, artičoke u ulju i belom luku, plavi patlidžan iz Bezijea, matelote od jegulje, fazan sa kiselim kupusom, rozeta od pačjih grudi sa crnim lukom, kobasice sa jabukama, albižanska prolećna čorba, tart sa jagodama i malinama...

Prijatelj i lekar Anri Burž pokazao mu je selo Tosa, koje za njega postaje omiljeno mesto opuštanja.

Ipak, kao dete bel epoka, doba slobode, uživanja i preterivanja, Tuluz-Lotrek nije dugo ostajao u stanjima mirovanja, a brzi tempo ubrzo ga je doveo do sloma, nervnih napada koji su mu paralisali telo. Ugasio se uz reči da je vraški teško umreti. Negde oko „Mulen ruža”, samo odabrani, poput reditelja Baza Lurmana, mogu još uvek da čuju njegove uzdahe: „Ah, život, život!”

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.