Уторак, 27.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гурман попут бискупове мачке

У књизи „Белешке из Лотрекове кухиње” Мирјел Лакроа и Паскала Пренгарба, могу се наћи и рецепти који одражавају заљубљеност Анрија де Тулуз-Лотрека у гастрономију
(Фотографије из књиге)

Боље је умрети на врхунцу неке страсти него полако венути с годинама. То би могла да буде максима сликара непресушног апетита за животом Анрија де Тулуз-Лотрека, који је вечним учинио Монмартр, уметничка и боемска места Париза, лепоту фриволних жена, слободу њихових покрета, линије енергичних тела, необична лица, сцене из циркуса, кабареа, балета. Урадио је укупно 737 слика, 275 акварела, 369 литографија и 5.000 цртежа.

Иако је постојао само 37 година, колико је имао и његов пријатељ Ван Гог када је напустио овај свет, живео је као краљ. Волео је не само да пије добра вина, као дете винске регије, већ је имао истанчан и аристократски укус за добар залогај, који је однегован у његовој племићкој породици. Тачније у Албију, у дворцу Боск, где је рођен 24. новембра 1864. године, као Анри Мари Ремон де Тулуз-Лотрек-Монфа, потомак грофова, војвода, маркиза.

У књизи „Белешке из Лотрекове кухиње” Мирјел Лакроа и Паскала Пренгарба, у издању „Службеног гласника” и преводу Наташе Марић, нижу се фотографије које је снимио Пјер Лисе-Пенато, оригинални радови и плакати Тулуз-Лотрека, као и породичне слике, уз дизајн Венсана Амијела. Мирјел, правница и водитељка радио-емисија о књижевности, позоришту и кувању, и Паскал, који је завршио хотелијерску школу и љубитељ је кувања, купили су дворац Моринијер у Андрезеу и претворили га у смештај са ноћењем уз оброке припремљене од домаћих намирница. Објавили су заједно и белешке из кухиње Жорж Санд и из кухиње Колет.

У родитељској кући Анри де Тулуз-Лотрек је од детињства уживао у врсној храни, а често је боравио и на породичном имању мајке Аделе, у дворцу Селеран, у Лангдоку. Његов отац гроф Алфонс велики је ловац и јахач, посматрајући њега Анри одмалена слика коње, ловачке псе, призоре из лова. Обедовање је за њих посебан ритуал, у част хране седи се усправно, батлер приноси специјалитете у белим рукавицама.

„Током читавог свог кратког живота, Анри де Тулуз-Лотрек ће кување узносити на ниво чисте уметности. Још док је био веома млад, породица га уводи у свет ужитака за непце, а са алхемијом укуса га нарочито упознаје мајка. Гледа баштоване и куваре како се врзмају док раде, а често и сам кува, правећи се важан на табуреу испред шпорета”, приповедају аутори. Имања његове породице пуна су домаћих животиња. Јаја, млеко и путер увек су били свежи за припремање десерта; оброци од дивљачи, печурака и другог поврћа били су употпуњени лешницима, кестењем, тартуфима. Столови су изгледали као уметничка дела.

Пошто је ломио обе ноге (лекари су објашњавали урођену коштану слабост блиским крвним сродством његових родитеља) све више је седео и сликао. У тинејџерским годинама његове ноге престале су да се развијају у односу на тело, тако да се касније шалио да не би ни постао сликар да су му ноге биле дуже. Постао је део младе сликарске екипе окупљене око атељеа професора Фернана Кормона, сјајног цртача. Упознао је Ван Гога, који му је постао пријатељ, али и ривал у љубавним подухватима. Насликао је Ван Гогов чувени портрет.

„Пићу млеко када краве буду брстиле грожђе”, била је Тулуз-Лотрекова позивница за усељење у нови и купљен стан у париској улици Фрошо, као мала бурлескна ода његовом лудом животу. Наиме, он је пио 340 литара вина годишње, уз епизоде апсинта и коњака. Правио је урнебесне журке, посећивао је кафее, забаве на бродовима, балове, опере, ноћевао је у борделима, из првог реда посматрао је играчице кан-кана у „Мулен ружу”, од којих је само једна солисткиња носила доњи веш у боји. Анри је пријатеље позивао у свој стан, уједно и атеље, где је служио вина са породичног имања Малроме и шампањац који је набављао фотограф Морис Гибер, уз месне прерађевине, теста пуњена месом, гушчју паштету. „Гурман сам попут бискупове мачке”, говорио је Анри, Гаскоњац, који је кувао из уметничких побуда. Да би спречио госте да пију воду, у бокале је стављао златне рибице...

Тулуз-Лотрек преминуо је 1901, а 1930. године Морис Жоајан, његов пријатељ из детињства и биограф, објавио је прво издање „Кухиње господина Момоа”, од чега је сачувано само стотинак примерака. Ова књига садржи 197 рецепата и 400 илустрација које је Анри урадио.

Овај откачени шеф и бармен знао је да прави убитачне коктеле, да напије сто људи, а да он остане трезан. После предјела и главног јела, госте би доводио до својих слика, наглашавајући да је то десерт...

Од напорног ноћног живота у Паризу, лети се одмарао у Малромеу, код брижне мајке и увек у друштву пријатеља, као и у Аркашону. Анри је волео да спрема по рецептима из детињства, али увек је смишљао нове комбинације, попут говедине „малроме”, меса које се дуго динстало у пећници са артичокама и служило уз поврће из баште припремљено на уљу и белом луку. Још неки од рецепата који дочаравају његову заљубљеност у гастрономију јесу: нарезак од масне гушчје џигерице у порту, шампињони у сосу од павлаке, артичоке у уљу и белом луку, плави патлиџан из Безијеа, мателоте од јегуље, фазан са киселим купусом, розета од пачјих груди са црним луком, кобасице са јабукама, албижанска пролећна чорба, тарт са јагодама и малинама...

Пријатељ и лекар Анри Бурж показао му је село Тоса, које за њега постаје омиљено место опуштања.

Ипак, као дете бел епока, доба слободе, уживања и претеривања, Тулуз-Лотрек није дуго остајао у стањима мировања, а брзи темпо убрзо га је довео до слома, нервних напада који су му паралисали тело. Угасио се уз речи да је врашки тешко умрети. Негде око „Мулен ружа”, само одабрани, попут редитеља База Лурмана, могу још увек да чују његове уздахе: „Ах, живот, живот!”

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.