Kad mama i tata polaze u prvi razred

Psiholozi upozoravaju da polazak u školu može da bude veoma stresan ako dete nije pripremljeno za školski život – ukoliko nije socijalizovano i nema nikakvu predstavu kakvu vrstu obaveza podrazumeva školovanje. Zbog toga Mirjana Mitrović, psiholog i autor knjige „Mama i tata polaze u školu”, roditelje đaka prvaka savetuje da pruže detetu realnu sliku škole.

„Dete treba da zna da će u školu ići svakog dana, osim vikenda, da će u njoj ostajati tri do četiri sata i da će dosta učiti, prvo da čita i piše, potom da računa i da peva, da će učiti o biljkama i životinjama, kao i da će učiteljica proveravati to znanje i da će za to dobijati ocene. Isto tako, dete treba da zna da škola nije samo mesto gde se uči, već i sredina gde će upoznati nove drugare, da će tu biti mnogo smeha, suza, svađe... Priča o školi treba da obuhvati sve lepe, ali i one manje lepe situacije. Ali u svemu tome dete treba da oseti ponos roditelja što postaje đak, kao i njihovo poverenje u njegov budući rad – kaže Mirjana Mitrović.

Dečji psiholog Maja Antončić ističe da je polazak u školu neretko veći stres za roditelja nego za dete – retko koji mališan će reći da brine kako će se snaći u školi i da li će se uklopiti u društvo, ali tu vrstu strepnje imaju gotovo svi roditelji budućih prvaka i logično je da deo anksioznosti prenose na dete. Jedan deo roditelja bio je zbunjen jer su neki članovi kriznog štaba za borbu protiv virusa korona predlagali da školska godine počne kasnije zbog pogoršanja pandemijske situacije, dok su prosvetne vlasti rekle da nema odlaganja.

Iako su iz Ministarstva prosvete rekli da će nastava biti neposredna i da neće doći do deljenja razreda, detetu mora da se kaže da će morati da nosi masku – ako učiteljica bude insistirala na tome. Pošto je naša škola već dve decenije inkluzivna, treba spremiti mališana na to da će možda deliti klupu sa detetom koje ima neki razvojni poremećaj.

Sa detetom treba prošetati do škole pre 1. septembra, ispričati mu neku zanimljivu priču o školi, recimo, po kome je škola dobila ime, ko ide u školu od dece koju on poznaje, ispričajte mu anegdote iz svojih školskih klupa... veoma je važna stvar da ga ne zaplašite, ali ni ne predstavite školovanje kao nastavak vrtića, jer ono to nije...

Mnogo je važnije da dete zna osnovne socijalno-higijenske navike nego sva slova azbuke ili abecede – da samostalno jede, koristi toalet, pere ruke, brine o svojim ličnim stvarima... Ono mora da zna i svoju adresu, ime i prezime svojih roditelja i njihove brojeve telefona – bez obzira na to što ih ima memorisane u telefonu. Mora da nauči put do kuće – u slučaju nepredviđene životne situacije – što ne znači da sedmogodišnje dete treba samo da ide u školu svaki dan, ali ono mora da zna kako da se vrati kući za slučaj da roditelji ne dođu po njega. Sačuvajte nekoliko dana godišnjeg odmora kako biste pomogli detetu da u prvoj školskoj nedelji usvoji nove navike.

Iako bi svako dete pre škole trebalo da usvoji čitanje i pisanje u pripremnom predškolskom programu, činjenica je da nisu sva deca pohađala tu nastavu. Nemojte da učite sa detetom, zadatak je učitelja da ga nauči slova, brojeve, strane sveta. Roditelja treba da čitaju sa decom, pričaju sa njima, vode ih u pozorište i razvijaju detetova interesovanja, a ne da sa njim uče tablicu množenja ili nepravilne glagole. Deci koja su pre 1. septembra uz svessrdnu pomoć roditelja naučila ćirilicu, latinicu, množenje i deljenje može da bude dosadno na času...

„Od samog početka školovanja dete treba da ima svoje radni prostor – posebnu sobu ili kutak u stanu, u kojem nema buke od televizora i žamor ukućana. Takođe, poželjno je da se igračke uklone iz vidnog polja đaka prvaka, jer je dete spremnije za igru nego za rešavanje matematičkih nejednačina. S obzirom na to da su roditelji glavni saveznici učitelja u stvaranju radnih navika, bilo bi dobro da neko od ukućana u prvim mesecima školovanja bude pored deteta kada se ono vrati iz škole – da mu razvije naviku da završi domaći zadatak i da pregleda šta je mališan uradio”, kaže ovaj psiholog.

Naša sagovornica podseća da je dobra saradnja učitelja i roditelja značajan faktor uspeha u školi i ističe da je pored redovnog odlaženja na roditeljske sastanke veoma važno da mame i tate imaju lični kontakt sa učiteljem.

„Nažalost, sa polaskom deteta u školu, mnogi roditelji se ponašaju po principu ’brigo moja, pređi na drugoga’, otvoreno stavljaju do znanja učitelju da je obrazovanje deteta isključiva nadležnost škole i da oni neće da se ’mešaju’ u ’posao’ učitelja. Njihovu suprotnost čine mame i tate koji za svaku slabiju ocenu traže zasedanje disciplinske komisije škole i premeštanje deteta u drugi razred kako bi se ono zaštitilo od ’samovolje’ učitelja. Zbog toga je važno da se između učitelja i roditelja izgradi odnos međusobnog poverenja”, zaključuje Maja Antončić.