Subota, 26.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dva brata, heroji tri rata

Iako ne možemo da znamo šta su braća Ribnikar mislila pred pogibiju, možemo nazreti. Ratovali su u svim ratovima i iz njih se vraćali s novim idejama i zaključcima. Poginuli su za oslobođenje i ujedinjenje Srba
Дарко Ф. Рибникар, уредник „Политике” (лево) и Владислав Ф. Рибникар, оснивач „Политике” (Фото-документација „Политике”)

Na današnji dan 1914. godine poginuo je u jurišu na austrougarske položaje na Sokolskim planinama osnivač i vlasnik „Politike” Vladislav Ribnikar. Dan ranije, u pitomoj Rađevini, od neprijateljskog karteča smrtno je ranjen njegov mlađi brat Darko, urednik „Politike”.

U prvom pokušaju vojske moćne Austrougarske carevine da preko Podrinja prodre u našu zemlju, u tek otpočetom Velikom ratu, u koji je Srbija uvučena neprihvatljivim ultimatumom, u Jadarskoj bici epskom odbranom odneta je prva pobeda saveznika, a u redakciju lista sa ratišta su stigle crne vesti. U neverici, svi su zanemeli: u dva dana ostali su bez dva stuba „Politike”. Zanemela je i njihova saradnica Isidora Sekulić, koju je vest o njihovoj pogibiji zatekla u Sokobanji, na poslu bolničarke: „Ta crna vest mi je, kao kakva oštra crna žica, rasekla mozak i srce na dva dela. Mrtvi Ribnikari su dva porušena stuba ’Politike’, dva uzdignuta stuba Velike Srbije! Plačem za vama, Vladislave i Darko! Klanjam se do zemlje seni braće Ribnikara!”

„U nedelju po podne pao je Darko Ribnikar. U ponedeonik po podne u jurišu s revolverom u ruci, na čelu svoje čete, pao je Vladislav Ribnikar. Dva Ribnikara poginula su u borbi koja dovršava pobedu velike srpske ideje…”, pisala je „Politika” 3. septembra te 1914.

Vladislav Ribnikar je rođen 1. novembra 1871. u Trsteniku. Odrastao je i sazrevao u rodnom mestu i Svilajncu, Jagodini, Ćupriji, a školovao se u Jagodini, Beogradu, Parizu i Berlinu.

Za pokretanje lista „Politika” pozajmio je novac od brata Slobodana i njegove supruge Milice. Osim njih, novac su dali i otac Franjo i kućni prijatelji. Vladislav nije hteo da bude ni u čijoj ruci, zato nije uzimao kredite, već je finansije rešavao pozajmicama od rođaka i prijatelja. Ta grupa ljudi pomogla mu je i da formira strukturu i profil lista. Uređivanje je zasnovao na tri načela: u izbegavanju senzacionalizma i iznošenju samo tačnih i utvrđenih činjenica, u dopuštanju da svako brani svoje stavove, ali bez uvredljivih izraza prema drugome, i na insistiranju na stilu i čistoti jezika, upravo onako kako se čini u književnim časopisima.

U članku „Ko smo mi?” od 2. aprila 1904. Vladislav je kao ljude „Politike” pobrojao mnoge profesore Velike škole, književnike i profesore gimnazije, stručne činovnike, pisce, političare, lekare i velikoškolce toga doba.

Raspon interesovanja prvih urednika „Politike” bio je ogroman. Na samo četiri strane bilo je mnogo informacija komentarisanih sa sumnjom i ironijom. Ondašnji saradnici pisali su znatno kraće nego danas, jer su objavljivali ključnu informaciju vesti i suštinu izveštaja ili komentara. Ono što Vladislav nije mogao ili hteo reći u uvodniku, moglo se naći u Feljtonu i u rubrikama Tuđe misli, Dnevne vesti i Šale. U svom prvom feljtonu „Dim u dim”, seoskom učitelju, u ovom slučaju negativnom liku, Stevan Sremac stavlja u usta epske stihove, sprdajući se s kočopernim učom i hvaljenim našim junaštvom.

Vrlo brzo im se pridružio i najmlađi Franjin sin Darko, rođen 16. maja 1878. u Svilajncu, koji se vratio posle uspešnih studija prava i ekonomije u Jeni i Berlinu. Počeo je kao saradnik u spoljnoj politici 1906, i pročuo se vrlo brzo izveštajima o masovnim i surovim seljačkim bunama u Rumuniji 1907. i s Fridjungovog procesa 1909, kao jedini dopisnik iz Srbije. Odgovorni urednik „Politike” postao je 1909.

Ubrzo su krenuli ratovi za oslobođenje i ujedinjenje Srba. U borbi za Jedrene, u Prvom balkanskom ratu, Vladislav je ranjen u mišicu, a drugi put je metak pogodio kokardu na kapi koja mu je spasla život.

U Kumanovskoj bici Darko Ribnikar je ranjen u kuk i u ruku. Sa zaceljenim ranama stigao je brata i vojsku pod Jedrenom i vodio juriše na taj grad, sa hrabrošću o kojoj se dugo pričalo.

Braća su ranjavana i u Drugom balkanskom ratu. Hrabrim vojevanjem u oba balkanska rata stekli su činove rezervnih kapetana srpske vojske i mnoga odlikovanja.

Tek zaceljenih rana, oba brata ponovo su otišla u rat – Veliki. Pošli su da se ne vrate.

Darko Ribnikar, komandir mitraljeske jedinice, smrtno je ranjen 31. avgusta, na visu Mramor kod Bele Crkve. Dok je umirao, zakićen cvetom, tražio je od četnog trubača da mu svira omiljene melodije. Komandantu puka je rekao: „Hodi da se poljubimo, moj hrabri komandante. Ja ne stigoh do Beča. Neka tu sreću bog tebi da.” Sutradan je na malom ratničkom groblju u Beloj Crkvi nikla još jedna humka. Otišao je zauvek nerazdvojni drug Nušića i Mike Alasa, u čijoj je družini često svirao violinu.

Na vest o Darkovom ranjavanju, Vladislav je pojahao svoju Zonu i brzo stigao do brata. Uzaman, Darko je već bio izdahnuo. Poljubio ga je u hladno čelo, stavio mu poljski cvet na grudi i vratio se na front.

Prošao je samo dan od Darkove smrti, a onda je poginuo i on. „Najhrabrijeg među najhrabrijima od Darkove smrti nisu mogli poznati ni oni koji su ga najbolje znali. Zapanjeni natčovečanskim junaštvom, čak oni koji su ga mnogo puta pre toga videli u jurišima od Kumanova i Jedrena do Čupinog brda, nisu mogli verovati. Juriši koje je Vladislav sa svojom četom činio tog ponedeljka ostali su kao primeri neviđenog herojstva.”

Nekoliko dana ranije, preobučen u austrougarsku uniformu, ušao je u neprijateljske redove i digao im u vazduh magacin municije. Toga dana vodio je šest juriša, sa brovingom u ruci, i u sedmom je pokošen mitraljeskim rafalom pao na visu Rožanj. Prosutog stomaka, izdahnuo je u bolnici 4. puka i sutradan je sahranjen u crkvenoj porti u Peckoj.

Spomenik Vladislavu Ribnikaru u Peckoj i Darku Ribnikaru u Beloj Crkvi (Fotografije G. Aničić)

Isidora Sekulić je spevala pesmu:

Dva brata/ Obadva brata/ U obadva rata/ Bili./ Obadva brata/ U obadva rata/ Ranjeni/ U treći rat/ Pošli/ Iz Trećeg rata/ Ne došli.

Oko veličine braće Ribnikar nije bilo spora među njihovim savremenicima. Njihovo zapostavljanje došlo je kasnije. Kada su hteli da ih omalovaže, govorili su da se nije znalo da li su Srbi ili Srbi zaokupljeni jugoslovenskom idejom. A kroz ono što su govorili i pre svega pisali, nedvosmisleno je: nisu želeli ni veliku Srbiju niti Jugoslaviju, već da svi Srbi žive u jednoj državi. I potpuni poraz Austrougarske monarhije. Još 1908, za vreme Aneksione krize, organizujući sa Dučićem i Nušićem velike demonstracije na Pozorišnom trgu, suprotstavljajući se Pašićevoj diplomatiji, grmeli su: „U rat, na Beč.” Tako su i pisali u vanrednom izdanju „Politike” izdatom tog dana.

Zameralo im se previše borbeno rodoljublje i mržnja prema Austriji, kojima su bili spremni da žrtvuju sebe i druge.

Zaboravio se njihov odlučni liberalizam, odanost vladavini prava i borba za parlamentarni režim, naročito kada se sprovodila jugoslovenska ideja i pravila jugoslovenska država, umesto srpske ideje i države za koju su se zalagali tadašnji Ribnikari.

Malo je onih koji znaju šta je pisalo u tekstu povodom smrti prvog čoveka „Politike”: „Neka je večiti svetao pomen Vladislavu Ribnikaru, koji je sve, pa i život, dao za Veliku Srbiju.” Možda je baš zato namerno i zaboravljan. Od tada, od stvaranja Jugoslavije, po kraljevom diktatu, umiralo je sve srpsko zarad jugoslovenskog. Obrazovani Srbi su postajali Jugosloveni i tu ideju širili diljem nove države u kojoj su Srbi bili većina. Naravno, Hrvati su ostajali Hrvati, Slovenci – Slovenci. Po diktatu kralja Aleksandra trebalo je sve sa prefiksom srpsko da postane jugoslovensko. Mnogi Srbi su tu ideju prihvatili – a onda znamo šta je bilo s njima u Drugom svetskom ratu i, na koncu, devedesetih godina prošlog veka. U Hrvatskoj Srba skoro da i nema, a u Sloveniji takav narod i ne postoji!

„Oni su sve više išli za jednom idejom, za idejom Srpstva… Sa svetskim obrazovanjem, sa kulturom koja u sebi kao osnovnu crtu ima pozitivizam, oni su nacionalnom pitanju davali odlike ranijeg patriotizma”, pisao je povodom smrti braće Ribnikar „Dnevni list”, u kojem su bili Jovan Skerlić i Milan Grol.

Iako ne možemo znati šta su braća Ribnikar mislila pred pogibiju, možemo nazreti. Ratovali su u svim ratovima i iz njih se vraćali s novim idejama i zaključcima. Njihov list za deset godina njihovog urednikovanja ne daje osnova zaključku da su bili za stvaranje jugoslovenske države troimenog naroda ili plemena. Ribnikari nisu žalili živote za oslobođenje i ujedinjenje Srba.

Miodrag Ristić je napisao: „Oni su stalno unosili najviše podataka o stanju našeg naroda. Nepotčinjeni nikom, ni partijskoj organizaciji, ni ličnom uticaju pojedinca, oni su mogli podvrgavati kritici sve ono u našem društvu što je tu kritiku zasluživalo.”

Danas sećanje na braću Ribnikar čuvaju list „Politika”, Spomen-dom „Politike” u Krupnju i Srpska crkva – otac Mihailo, prota crkve u Beloj Crkvi, i otac Jovan, prota crkve u Peckoj, koji brinu o njihovim spomenicima.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

deda
Слава јунацима!
Стојан
Требало би на насловну страну вратити спомен на њих двојицу

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.