Ponedeljak, 05.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZANIMLjIVA SRBIJA: SJENICA I KANjON UVCA

Gde je Sveti Đorđe ubio aždaju

„Srpski Sibir”, kako zbog hladnih zima često nazivaju ovaj kraj, ne oskudeva u surovoj klimi, ali i prelepim predelima i gostoljubivim ljudima
Кањон Увца (Фотографије Јован Гајић)

Nekada davno na mestu Pešterskog polja nalazilo se veliko jezero. Legenda kaže da je u tom jezeru živela troglava aždaja koja je narodu pričinjavala mnogo muke i kojoj je svake godine moralo da se prinese na žrtvu jedno mlado žensko čeljade. Tako je bilo sve dok jedan junak – pravoslavci veruju da je to bio Sveti Đorđe, a muslimani da je Alija Đerzelez – nije odlučio da aždaji konačno stane na kraj.

On je prvo udario velikim maljem u kamen i na tom mestu je potekao izvor Đurđevica, koji postoji i danas, a potom je presudio aždaji. Tako su, veruje narod ovoga kraja, nastali i mnogi toponimi. Na mestu gde se troglava aždaja braćaknula nastao je Braćak, gde se ispružila Pružanj, gde je repom šumu okrnjila Krnja jela, gde joj je najviše krvi isteklo Točilovo, a planina koja se od njenog leta zanjihala postala je Ninaja...

Pešterska visoravan

Legenda o troglavoj aždaji kojoj je presudio junak plemenitog srca samo je jedna od mnogih koja se i dalje može čuti u ovom delu Srbije. Tu su i priče o pohodu cara Trajana, po kome je vrh Trojan, najviša tačka Pešterske visoravni, visok 1.351 metar, navodno dobio ime i gde se i sada zakopani nalaze ostaci njegovog dvora, legenda o vodenom biku i druge... One su se pored ognjišta, s kolena na koleno prepričavale deci u zimskim večerima, kada je valjalo prekratiti vreme i prištedeti hranu i ogrev, za sebe i stoku sve do maja, kada je najzad hladnoća popuštala, a sneg se topio.

Zato Pešterska visoravan, kao i čitava sjenička opština, prostorno jedna od najvećih u Srbiji, s razlogom nosi ime „srpski Sibir”. Ovde su zime duge i hladne – mada poslednjih godina, kažu meštani, valjda zbog ovog globalnog otopljavanja ne toliko surove kao ranije, a leta kratka i ne mnogo topla.

 

Vrelo reke Grabovice (levo), Crkva Svetih apostola Petra i Pavla

Pešterska visoravan jedan je od hladnijih krajeva ne samo Srbije, već i ovog dela Evrope. Tako je 26. januara 1954. ovde izmereno minus 38,3 stepena, što je zvanično i najniža temperatura ikada izmerena u Srbiji. Bivalo je dana, čak i u poslednje dve decenije, kada je temperatura padala ispod minus 30 stepeni, pa nije čudo što su jul i avgust jedini meseci kada ovde nisu zabeležene snežne padavine. U junu to nije slučaj pa je sredinom juna 1987. u Sjenici napadalo dvadesetak centimetara snega.

Bez obzira na surovu klimu Pešterska visoravan (ime je, kažu, dobila po pećinama – pešterima) ni ovog leta nikoga, a posebno posetioca iz grada ne može ostaviti ravnodušnim.

Nadmorska visina na Pešteri je 1.100–1.200 metara, a zbog vetra koji stalno duva čak i ovog jula nije preporučljivo krenuti u ove krajeve bez prebačenog džempera ili tanje jakne. Naravno, ovde se može probati i kupiti čuveni sjenički sir, najveći „brend” ovoga kraja, ali i uživati u ukusnoj jagnjetini, još jednom od pešterskih specijaliteta. Najveći deo Pešterske visoravni pripada opštini Sjenica, a jedan i opštini Tutin.

Zimi surova, ali i prelepa priroda ovoga kraja jedan je od razloga što se u Sjenici sve više okreću turizmu. A ovaj deo Srbije ima šta da ponudi. Opština Sjenica obuhvata površinu od 1.059 kvadratnih kilometara, što je čini jednom od većih u Srbiji, a deli se na Peštersku visoravan i Sjeničku kotlinu u kojoj je smešten i grad Sjenica. Prema rezultatima poslednjeg popisa iz 2011. godine, na teritoriji ove opštine živela su 26.392 stanovnika, mahom Bošnjaka (koji su u većini) i Srba, a u samom gradu 14.060 ljudi. Meštani veruju da će ih na sledećem popisu biti manje, jer se u potrazi za poslom mnogo ljudi odselilo u druge delove Srbije, ali i u inostranstvo, pre svega u Nemačku i Austriju.

Kroz sam grad protiče reka Grabovica, a u blizini su Lim i kanjon reke Uvac, kao i planine Javor, Golija, Zlatar, Jadovnik, Giljeva, Ninaja... Kada je reč o kanjonu Uvca, valja napomenuti da se oko 15 kilometara od grada nalazi i vidikovac Molitva koji je, kažu, jedan od najlepših u Srbiji. Do njega se stiže kada se od Sjenice krene prema Ivanjici i na dvanaestom kilometru skrene levo, zemljanim putem prema selu Ursule. Od skretanja do vidikovca koji se nalazi na visini od 1.247 metara valja preći nekoliko kilometara uskog zemljanog puta, a potom i 200–300 metara pešice, ali se trud zaista isplati jer je prizor koji se ugleda kad se stigne do Molitve (čak i ovog leta kada je nivo Uvačkog jezera rekordno nizak) izvanredan.

Džamija sultanije

Inače sam grad Sjenica ima dosta dobro očuvano gradsko jezgro u kojem se naročito izdvaja džamija sultanije Valide, sagrađena sedamdesetih godina 19. veka. To je, kažu, jedina carska džamija u Srbiji, jer je podignuta zalaganjem majke sultana Abdula Hamida. Skladnih dimenzija, ima kupolu prečnika 15 metara, koja je bila prekrivena olovom, a podignuta je bez stubova što je svojevrstan građevinski podvig tog vremena.

Valja posetiti i Crkvu Svetih apostola Petra i Pavla, kao i druge verske objekte, poput manastira Kumanica, koji se nalaze na teritoriji opštine. Blizu gradskog jezgra, a opet u očuvanom prirodnom okruženju je i jedno od omiljenih izletišta Sjeničana – stara vodenica na vrelu Grabovice koja je očuvala autentičan izgled.

Spomenik srpskim junacima

U centru grada nalaze se i zgrada opštine, spomenik srpskim vojnicima koji su oslobodili ove krajeve u balkanskim ratovima, ali i park i lepo šetalište duž kojeg se nalaze brojni kafići, poslastičarnice, restorani. Tamo se mogu probati i kupiti brojni specijaliteti, poput sjeničkog sira, ćevapa, mantija, ali i ratluk, baklava, krempite. To je, svakako, još jedan od razloga za posetu ovome kraju.

Beskrajni pašnjaci i katuni

Prvo što gostima ovog kraja pada u oči jesu pašnjaci, čija beskrajna prostranstva prekrivaju veći deo visoravni, kao i mir koji tek povremeno naruši zvuk nekog vozila. Tu su i neizbežna stada krava i ovaca, jer ovaj kraj živi prevashodno od stočarstva. Mada je i ovde stočni fond više nego prepolovljen, Pešter je jedan od retkih delova Srbije gde se ovce i krave i dalje mogu videti kako slobodno šetaju putevima. Zato je na pašnjacima gotovo svaka travka pokošena – jer se za njih hrana mora naći, a na svakom koraku mogu se videti čobanski katuni ili stanovi, kako ih ovde nazivaju. Oni su gotovo svi napravljeni od drveta i prekriveni slamom, a oko stanova nalaze se plastovi sena namenjeni stoci. Čobani, kao i svi gorštaci, u početku pomalo nepoverljivi, brzo će prihvatiti svakog dobronamernog gosta i pokazati mu svoju srdačnost i gostoprimstvo.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.