Nosiću džemper da bih smanjio račun za ruski gas

Rusija je decenijama nudila jeftiniji gas Evropi i sada svi znamo da je to bila zamka zavisnosti iz koje EU sada beži, ne bez problema, ali uspešno. Kao nekada druge evropske zemlje, i Srbija bi mogla privremeno da profitira od povoljnih cena gasa, ali je danas svima očigledno da ova saradnja nije bez rizika, jer se „Gasprom” nije pokazao kao pouzdan snabdevač. Kada je reč o nafti situacija je drugačija. Na sreću, za razliku od gasa, Srbija ima pristup otvorenom globalnom tržištu nafte i alternativne opcije snabdevanja su dostupne. Srbija ima prednost i kao zemlja proizvođač nafte, kaže u razgovoru za „Politiku” poljski diplomata Artur Lorkovski, direktor Energetske zajednice, čiji je Srbija član, komentarišući mere koje se preduzimaju kako bi se što lakše prebrodila svetska energetska kriza.

U svetlu svih dešavanja u energetskom sektoru Evrope i zapadnog Balkana, kakvu zimu očekujete – težu nego ikada ili je to preterivanje?

Istina je da je ruski rat uvećao ionako tešku situaciju na tržištu struje i gasa u Evropi. Ali, hitne mere za stabilizaciju energetskih tržišta su dobro napredovale u Evropskoj uniji, uključujući uštedu gasa i smanjenje potražnje za električnom energijom, obaveze skladištenja gasa... Razgovara se o drugim merama, kao što su ograničenje cene gasa i zajednička kupovina, koje će biti otvorene i za Srbiju. Tim putem ide i Energetska zajednica. Na primer, usvojila je nova pravila o skladištenju gasa kako bi ojačala sigurnost snabdevanja energijom samo četiri meseca nakon EU, koja će se primeniti na vreme od ove zime.

Kome će biti toplo, a ko će ove zime morati da sedi u džemperima? Tu mislim na zemlje koje su pod pritiskom Ursule for de Lajen odlučno rekle „ne” ruskom gasu?

Želim da podsetim da je cela EU – svih 27 država članica – odlučila da postepeno odustaje od ruskog gas do 2027. godine, i da je to bila jednostrana odluka Rusije da pre ove zime delimično ili u potpunosti obustavi isporuku gasa za 14 evropskih zemalja koje su decenijama imale gasne odnose sa ovom državom. Ali solidarnost između članica EU funkcioniše. Nijedno domaćinstvo neće ostati bez grejanja iako su potrebne uštede energije, a najugroženijim porodicama je neophodna podrška da mogu da plate račune za struju. Dakle, i ove zime ću dobrovoljno nositi džemper, da uštedim energiju i smanjim račun koji Evropa još plaća za ruski gas.

Kako komentarišete energetsku situaciju u Srbiji? Sa „Gaspromom” smo uspeli da dogovorimo povoljnu cenu i ruski gas stiže „Turskim tokom”, čime se malo koja zemlja može pohvaliti. Šta bi bila alternativa da nismo odlučni da gradimo ovaj gasovod. Koja opcija se nudi Srbiji?

Rusija je decenijama obezbeđivala jeftiniji gas Evropi i sada svi znamo da je to bila zamka zavisnosti iz koje EU sada beži, ne bez problema, ali uspešno. Skladišta gasa u Evropi su popunjena na rekordno visokom nivou (91 odsto), a uvoz gasa iz Rusije je na veoma niskom nivou (osam procenata). Kao nekada druge evropske zemlje, i Srbija bi mogla privremeno da profitira od povoljnih cena gasa, ali je danas svima očigledno da ova saradnja nije bez rizika jer se „Gasprom” nije pokazao kao pouzdan snabdevač. Čini se da angažman Srbije u projektima diverzifikacije gasa potvrđuje ovo uverenje. Ali zapamtite da je učešće gasa u potrošnji energije u Srbiji oko 10 odsto. Sektor električne energije je važan i Srbija je snažno povezana sa susednim zemljama i može da trguje strujom ako bude potrebno tokom cele zime.

Američki ambasadori u Srbiji obećali su energetsku pomoć našoj zemlji kroz tečni prirodni gas (LNG), diverzifikaciju izvora i pravaca snabdevanja gasom. Nikada nismo dobili ništa konkretno. Kako da verujemo u podršku koja se uvek završavala rečima. To nas ne može zagrejati, slažete li se?

Uvoz LNG-a u EU kompenzovao je najmanje trećinu gasa koji je ranije isporučivala Rusija ove godine, a dobar deo došao je iz SAD. Pitanje je, međutim, da li Srbija ima otvoreno i konkurentno tržište koje bi omogućilo da se srpskim potrošačima ponudi alternativni gas, uključujući i LNG. Prema mišljenju predstavnika sekretarijata, reforma tržišta gasa u Srbiji je još na čekanju, tako da tržište ostaje zatvoreno za alternativna snabdevanja. Preporuka sekretarijata je da se domaće tržište za saradnju sa susednim zemljama otvara, a ne zatvara, jer se time stvara više alternativnih rešenja.

Pošto je u Energetskoj zajednici pre vašeg dolaska bilo protesta oko izgradnje gasovoda „Turski tok”, a posebno poštovanja trećeg energetskog paketa, došli smo u situaciju da nam je „Gasprom” jedini pouzdan snabdevač. Zašto onda stalno protivljenje ruskom gasu? Čime bi se Srbija grejala?

„Gasprom” je jedini vaš dobavljač jer tržište u Srbiji nije otvoreno za alternativne snabdevače. Primena trećeg paketa liberalizacije omogućila bi konkurenciju kako bi više njih moglo da ponudi gas srpskim potrošačima. Ako bi se snabdevanje iz Rusije pokazalo jeftinim i pouzdanim, takođe bi bilo konkurentno u uslovima otvorenog tržišta, pretpostavljam. U tom kontekstu vredi se podsetiti i da „Gasprom”, koji ima lavovski udeo na tržištu gasa EU, aktivno manipuliše njime od sredine 2021. godine, uzrokujući skok cena gasa.

Problem u Srbiji je snabdevanje strujom jer su se pojavile nestašice, delom zbog pritisaka da EPS zatvori termoblokove i pređe na čistu energiju, a delom zbog neracionalnog rada ovog javnog preduzeća. Da li vi mislite da bi se obustavom proizvodnje struje iz uglja Srbija grejala zelenom energijom, koje ni prošle zime nije bilo na mreži, iako se očekivalo da će je biti?

Proizvodnja struje iz vetra i sunca je i dalje premala i ne može se kriviti za velike nestašice koje su se pojavile tokom prošle zime. To je pre bilo pitanje planiranja, rada i održavanja ovih objekata, uključujući i rudnike uglja. Gledajući unapred, proces zamene proizvodnje električne energije iz uglja obnovljivim resursima mora biti dobro planiran i postepen. Nacionalni energetski i klimatski plan, koji je trenutno u pripremi u Srbiji, trebalo bi da odgovori na pitanje kako da se elektroenergetski sektor dekarbonizira na najisplativiji način.

Da li je rat u Ukrajini pokazao da su i zemlje EU požurile da zaustave proizvodnju struje iz uglja? Kakva je energetska budućnost EU i zapadnog Balkana?

Uprkos izazovima koje je doneo ruski rat, dugoročni ciljevi EU za dekarbonizaciju ostaju nepromenjeni. U stvari, Evropska unija je jasno stavila do znanja da će ostati na kursu evropskog zelenog dogovora i čak ubrzati akcije u njemu kako bi smanjila svoje oslanjanje na ruske isporuke energije i fosilna goriva uopšte. Državama Energetske zajednice se savetuje da slede put dekarbonizacije za društvene, zdravstvene, ekonomske i ekološke koristi za svoje građane. Ovo je suština procesa reformi.

Kako komentarišete odluku EU, a posebno Hrvatske, da prekine isporuke ruske nafte preko „Janafa” samo Srbiji?

Šesti paket sankcija bio je reakcija na ruske zločine u Ukrajini. Zabranjuje se uvoz sirove nafte iz Rusije iz mora, uključujući finansiranje ili finansijsku pomoć za transport nafte u EU, kao i isporuke nafte u treće zemlje. Prema merama sankcija, Hrvatska ne može dozvoliti da se ruska sirova nafta transportuje sa terminala Omišalj preko njene teritorije.

Kome su ovim uvedene sankcije – Rusiji ili Srbija?

Uvoz sirove nafte u Srbiju je diverzifikovan – Irak, Rusija, Kazahstan, Rumunija i Hrvatska. Uvoz iz Rusije čini 36 odsto ukupnog uvoza. Na sreću, za razliku od gasa, Srbija ima pristup otvorenom globalnom tržištu nafte i alternativne opcije snabdevanja su dostupne. Srbija ima prednost i kao zemlja proizvođač nafte. Naftni forum održan u Beogradu krajem septembra 2022. godine potvrdio je da ne postoji značajan rizik za snabdevanje Srbije naftom ove zime.