Lideri

Biće da je prokleti usud činjenica da što je manje Srba na Kosmetu, to je više onih koji bi da budu lideri tog zbega zlosrećnih u međurečju Ibra i Drima.

I jedno im je svima zajedničko, počevši od Miroslava Šolevića pa zaključno s veličanstvenom petorkom današnjice (Oliver Ivanović, Milan Ivanović, Marko Jakšić, Momčilo Trajković, Rada Trajković), te famoznim „ministrom za povratak” Slavišom Petkovićem: progutala ih je mutna voda na čijem su talasu zaplivali...

Kao da ih neko prokletstvo prati. Krenu od časnih namera i nesumnjive želje da pomognu svom narodu, a onda ih vreme i događaji prevaziđu, ambicije im postanu prevelike, a kosovska scena premalena, i završe tako da ih optužuju da su se, uglavnom, sveli na ne tako časnu i pomalo sumnjivu želju da pomognu – sebi! Njihovi beogradski i briselski pokrovitelji postepeno postaju sve zahtevniji, pa se vremenom njihova borba za opstanak Srblja na Lazarevoj humci umnogome svodi na povremeni obilazak enklava i majčice centralne Srbije i opanjkavanje ostalih lidera po principu: „Ma, to je lopov i prevarant kakvog majka jednom rađa...”!

Verujte, govorim iz ličnog iskustva, jer sam toliko puta bio dole i toliko puta čuo: „Jesi li razgovarao sa onim probisvetom? Ako jesi, onda mi nemamo o čemu! Sledeći put prvo mene pitaj...”

No, ’ajde na stranu sada sve to, ovih dana je ipak najaktuelnija lekarka Rada Trajković, krajnje zanimljiv lik kosovske lutkarske predstave.

S kraja devedesetih godina prošlog veka bila je poznata kao radikalski ministar za brigu o porodici u vladi Mirka Marjanovića, sve do razlaza sa vojvodom Šešeljem zbog imenovanja, tačnije neimenovanja njenog brata na sudijsku dužnost u Nišu.

Deceniju ranije, sredinom osamdesetih, skrenula je pažnju na sebe nazvavši farsom navodno trovanje albanske dece u školama širom Kosmeta.

Danas je Rada Trajković, čini se, rešila da postane veći demokrata od Tadića, veći liberal od Čedomira Jovanovića, i veći prozapadni aktivista od Nataše Kandić i Sonje Biserko.

Naime, gospođa Rada je trenutno u poslu ubeđivanja nacionalnog korpusa kako bi što pre valjalo prihvatiti misiju Euleksa na Kosmetu.

Nekadašnji nosilac tvrde radikalske misli sada tvrdi da je za Srbiju i tu šaku Srba u južnoj nam pokrajini jedino rešenje da priznaju legalnost Euleksa, bez koga kosovska samostalnost ne bi mogla postojati. Pomenuta misija je garant i pravno opravdanje kosovske nezavisnosti, projekat država koje su Prištini darivale 17. februar... Država Srbija, uz podršku Rusije u Savetu bezbednosti, poriče legalnost Euleksa, i time čini nervoznim sve zemlje koje su priznale Kosovo kao nezavisnu državu.

Da me ne shvatite pogrešno, ne pada mi na pamet da povodom predloga Rade Trajković, i njene srdačne podrške komandantima Euleksa, prizivam onu idi(j)otsku podelu na patriote i izdajnike, ne!

Već, ubeđeniji sam nego ikada da onim sirotim enklavskim mučenicima više nisu potrebni nikakvi predstavnici i vođe.

Vreme je da sami progovore o svojoj muci i problemima, bez (ne)ovlašćenih tumača.

Jednostavno, premalo ih je za njihove nezajažljive apetite.

Ili, što je još gore – dovoljno...