Slučajno postojanje u slučajnom svetu

FILMSKA KRITIKA

Svi ključni događaji u jednom danu i u jednom stanu. I taj princip jedinstva vremena i mesta radnje, pamtljivo često „brušen“ od strane pojedinih rumunskih „novotalasovaca“, mogao je srpski debitantski film „Usekovanje“ Siniše Cvetića da odvede do mnogih zamki, od kojih je jedna i dosada. Ali, nije. Pred gledaocima je za srpsku kinematografiju neuobičajen, u svakom slučaju živ, dinamičan i sasvim zanimljiv film, sa pogledom na stanje savremene porodice i društva u trenutku pandemije virusa kovid.

  Sa naslovom simboličnog značenja, jer reč je zapravo o Usekovanju glave Svetog Jovana Krstitelja – slavi porodice čiji se najintimniji međusobni odnosi na taj dan preispituju, a i glavni junak se zove Jovan – Cvetićev film, nastao inače prema scenariju Davida Jakovljevića (sarađivali su i u svojim studentskim radovima) vodi gledaoce i u lavirinte uzročno-posledičnog međugeneracijskog nerazumevanja, izneverenih nada i htenja i svega onoga što se naziva nesnalaženjem u (društvenoj) tranziciji.

  Glavni junak, momčić Jovan (sugestivni Pavle Mensur) depresivno je biće što uglavnom zatvoren u svojoj sobi, ekeperimentiše s drogama i veruje u vanzemaljske spasitelje od ovog „đubrišta univerzuma“ u kojem živi i svoje „slučajno postojanje u slučajnom svetu“. Njegovom starijem bratu Dušanu (Marko Grabež) namenjena je uloga uspešnosti na pravom putu i uloga pravog primera haotičnom bratu iako i u njemu čuče mnoge potiskivane muke. Otac porodice Bane (uvek blistavi Bojan Žirović) tipičan je nesnađeni srpski intelektualac koji je svoje svakoliko znanje posvedočio i pobedom u jednoj sezoni kviza „Slagalica“. Majka Mila (Aleksandra Balmazović) je neafirmisana i pažnje željna žena u krizi što od supruga krije operaciju na dojci. Njih dvoje od Jovana kriju da se razvode, a tu su i članovi treće generacije: Banetov dementni otac (Momčilo Pićurić), bivši pripadnik službe bezbednosti što je vodenim šmrkovima svojevremeno rasterivao sa ulica svoje tada buntovne sinove i Milina majka (Aleksandra Pleskonjić), baka koja se i mentalno i fizički opire starenju. Za slavskom trpezom, iako je zbog pandemije zabranjeno olupljanje više od petoro ljudi, naći će se i Jovanovi stric i strina, teča i tetka, sestra od tetke, Dušanova verenica. I sve će prštati kada lavina (pre)dugo prećutkivanih unutrašnjih muka, nerešenih i nedorečenih odnosa izbije na površinu i prelije taj sto za kojim sede baš na dan Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja. Bez Iroda, Irodijade i Salome i bez bukvalno odsečene glave filmskog Jovana, jer on nije žrtva već posledica jedne nefunkcionalne porodice i jednog nefunkcionalnog društva.

 Sopstveni i tuđi problemi su za stolom, svaki od životno neispunjenih likova bivstvuje skučeno u svom unutrašnjem svetu i pred gledaocima se otvara tako dobro poznata problematika roditelja koji gotovo nimalo ne razgovaraju sa svojom decom i problematika samosažaljive i samoobmanjujuće dece koja odrastaju bez jasnog uporišta. Cvetićev film u svemu tome uspeva da pronađe adekvatan balans, dopuštajući da u atmosferu skučenosti u dovoljnoj meri ulaze i zraci humora.

 U (scenaristički) zadatim okvirima crnohumorne porodične drame i u okiru tog principa jedinstva vremena i mesta, Siniša Cvetić kao reditelj pokazuje snalaženje kao i umeće u stvaranju spontanosti vizuelno estetskog saglasja sa snimateljem Markom Milovanovićem. Uz očigledna glumačka postignuća uočljivi su i doprinosi scenografa Bojana Jovanovića, montažera Tihomira Dukića i Marka Tisoveca, pa i kompozitora Luke Broćića...

 Sve u svemu, Siniša Cvetić je kao reditelj debitant u dugometražnoj formi pokazao i da ume i da može. Ukoliko ste voleli „Kelte“ Milice Tomović, na koji on povremeno asocira, zavolećete i „Usekovanje“ i misliti o viđenom...